Iransko rukovodstvo je potpuno u pravu ako misli da su pregovori sa Amerikom, najpre u Omanu a zatim u Ženevi, bili samo dimna zavesa iza koje je planiran izraelsko-američki napad. Iz uvijene izjave Stiva Vitkofa da se Donald Tramp iznenadio kada Iran nije poklekao pred prizorom impresivne armade koju su SAD nagomilale u regionu, nazire se Trampovo uverenje da problemi sa Iranom mogu biti rešeni takozvanom oružanom diplomatijom.

Ali Vitkofova izjava pokazuje i američko nerazumevanje iranskog režima. Žrtvovanje ideologije i principa suverenosti je za lidere u Iranu podjednaka pretnja kao vojni napad. Ideološkim režimima ove vrste važnije je mesto u istoriji od trenutnog opstanka nacije, posebno ako se od njih zahteva apsolutna predaja koja bi značila kraj njihove vladavine.

Američko-izraelski izazov je ogroman za Iran. Ekonomska kriza i unutrašnji neredi zahtevaju kontinuiranu represiju režima koji je izgubio legitimitet. Šiitska imperija sa svojim ograncima nikada nije bila slabija. Takozvanoj osovini otpora koju je Iran izgradio oko Izraela zadat je težak udarac tokom poslednje dve godine: Iran je izgubio svoje baze u Siriji, a položaj Hezbolaha u Libanu značajno je oslabljen. Danas ova organizacija nije spremna da podrži vojnu kampanju Irana i time preuzme odgovornost za izraelsko-američke napade na Liban. Hezbolah je finansiran iz Irana i tekući sukobi ga dovode u egzistencijalnu dilemu: i ulazak u rat i uzdržavanje od njega mogu značiti njegov kraj. Zašto bi Iran nastavio da ih podržava ako mu sada ne priteknu u pomoć? Huti iz Jemena će se možda umešati u sukob, ali oni ne mogu da pruže ozbiljan otpor........

© Peščanik