Reč „čistunstvo“ je u izraelskom javnom diskursu izraz omalovažavanja. U državi čiji je lider tražen zbog zločina protiv čovečnosti i protiv koje se pred Međunarodnim sudom vodi postupak za genocid, moral se više ne može tretirati kao privatna i apstraktna stvar. Rasprostranjeno nipodaštavanje moralnog rasuđivanja kao „moralnog čistunstva“ potiskuje činjenicu da je političko pitanje principa u današnjem Izraelu suštinski pitanje savesti.

Nedavna debata između dvoje istaknutih intelektualaca Ruvika Rozentala i Iris Lael fokusira se na odnos prema novoosnovanoj stranci Demokrate1 nakon što je Rozental kritiku sa levice opisao kao „parališući i nemilosrdni puritanizam“ (Haaretz, 28.7). Da bismo shvatili suštinu ovog spora potrebno je razmotriti i stav nedavno preminulog filozofa Avija Sagia, autora Etičkog kodeksa i člana Etičkog odbora izraelske vojske.

U članku koji je dostavio pre smrti Sagi se ponovo osvrnuo na roman „Kuga“ Albera Kamija i lik Tarua, koji se bori protiv „zla“ iz posvećenosti „radikalnoj moralnoj čistoti“ i koji zapada u očaj kada ne nalazi u stvarnosti te apsolutne ideale. „Izađite i vidite“, pisao je Sagi (Haaretz, 22.7), „koliko se nas koji smo izabrali humani moralni idealizam naviklo na očaj i prestalo da dela, pa čak i okrenulo leđa cionizmu i napustilo Izrael“. Čistoti Tarua on suprotstavlja lik Rijea, lekara koji se bori protiv patnje bez traganja za „ljudskim spasenjem“. Rije ne traži „svetost“, njegova borba je „pragmatična, a ne prazno laprdanje“. U Izraelu slično tome izgledaju sukobi u politici: pragmatično. Principi i idealizam „ako stignu na red, biće formulisani kasnije“.

U izraelskom kontekstu, ovaj kontrast je zaista okrenut naglavce. Leva kritika cionizma i Demokrata ne proizlazi ni iz kakvog idealizma, već iz minimalnih principa koji su osnova demokratije i vladavine prava. Na primer, u državi posvećenoj jednakosti i ljudskom dostojanstvu suverenost pripada svim njenim građanima. Na primer, poštovanje međunarodnog prava (u najmanju ruku jasno protivljenje zločinima protiv čovečnosti) jeste crvena linija u javnom diskursu i pravnom sistemu. Ukorenjivanje ovih načela u političku kulturu i moderne zakone je moguće i nužno. Destrukcija i samodestrukcija do koje smo stigli, pravosudni prevrat i zločini protiv palestinskog naroda proizlaze iz zanemarivanja minimuma moralnih principa i njihovog odbacivanja kao „prazne priče i parališućeg moralnog čistunstva“. I ovo fatalno odbacivanje ne proizlazi iz razložnog pragmatizma jednog doktora Rijea, već iz doslednog ideološkog stava. Etička kritika takvog stava nije beg od........

© Peščanik