Seća se čitalac, moj vršnjak, nekada davno, na ulicama se vikalo „Slobo Sadame“. Danas smo toliko otišli dođavola da ne umemo da dobacimo dalje od „Aco šiptare“ (mora malo slovo jer je mišljeno kao uvreda). Može se i tako meriti civilizacijski pad nas „Srba“ (mora pod navodnike, da svako učita u „Srbe“ šta god mu padne na pamet) od Slobe do Ace. Kako će se meriti civilizacijski pad Nemaca (može i bez navodnika, pošto nas se ne tiče kako oni sebe doživljavaju) pod tekućom demohrišćanskom vladom s Merzom na čelu, o tome neka brinu sami Nemci.

Treba sumnjati da će žitelji Nemačke baš izaći na ulice i skandirati Merzu da je isti kao Vučić (pored ostalog, i ono što im je ostalo od kolektivnog ponosa neće im to dozvoliti), a mogli bi – jer to je prava mera za Merzovo ubrzano srozavanje i brukanje na globalnoj sceni. Još samo treba u nekoj od nemačkih ambasada u Evropi da se pronađe skladište kokaina, i tu smo – mi i Nemci kao preslikani, ako je suditi po tekućim vlastima u Srbiji i Nemačkoj. Naravno, tu su i Amerikanci. Samo što je razlika u moći prevelika između nas i njih, da bismo se videli kao – isti.

To da Vučić nema takozvanu kičmu, ne čudi nas. Nikada je nije ni imao. Ali da predsednik vlade Nemačke ide, to jest puzi uokolo kao beskičmenjak – slika je koju nismo očekivali da vidimo. Razumem ja da teret prošlosti pritiska svaki novi naraštaj Nemaca i njihovih političara. Ali, umeli su njihovi političari da zablistaju i pod takvim teretom. I ne, ne mislim na Merkel. Sada vidimo da je s njom započeo pad a ne – da ne gubimo vreme u traženju prave reči, recimo samo – rast te nacije. Hoću da kažem, baš zbog tog tereta prošlosti, Nemačka je sad trebalo da bude – Španija.

Ali, nije se desilo, pa je španski........

© Peščanik