Nisam pravnik. Ne znam da li postoje zakoni kojima se može sankcionisati ono što se događa sa televizijama N1 i Nova. Dobro, najgore se još nije dogodilo. Čekamo, strepimo i nadamo se da neće. Koliko puta vam se u Srbiji ispunila nada da se neće dogoditi najgore, u protekloj deceniji i po? Ili u proteklih tri i po decenije, kad smo već kod toga. Ali, evo, preciznije: može li se zakonom sprečiti ili naknadno sankcionisati ono što vidimo da stoji u najavi za N1 i Novu – to ne znam.

Ali znam zasigurno, ako se desi, biće to zločin. I ako ga naši zakoni sada ne prepoznaju, jedna od pouka bila bi – spremite nove zakone. Zalud je bilo onomad, pre deceniju i po, opominjati da je zakon o privatizaciji medija – loš. Pobogu, promovisali su ga upravo ljudi sa nezavisnih, privatnih medija. Izgovor ili objašnjenje, kako hoćete, za zakon glasilo je – država može finansijski da ucenjuje i kontroliše svoje medije. Privatnim medijima je u interesu da budu slobodni.

Šipak – tako se pokazalo. Ako se dobro sećam, i tada su u opticaju bila neka druga rešenja, ali niko nije hteo da ih uzme u obzir. Recimo, kako da mediji budu privatni, a da se ipak finansiraju iz budžeta, ali da im novac ne daje direktno država. Otprilike ovako: država podeli – nazovimo ih tako – medijske vaučere svojim žiteljima. A onda oni tim vaučerima finansiraju medije po svom izboru.1 A ti mediji, opet, moraju da ispune određene uslove, za šta se opet........

© Peščanik