Ako bismo morali da sastavimo najsažetiju moguću definiciju neoliberalne globalizacije na osnovu toga kako su je doživljavale zapadne elite u periodu od oko četrdeset godina, od ranih 80-ih prošlog veka do 20-ih godina ovog veka, mogli bismo reći da su je pokretale dve ideje: kosmopolitizam i konkurencija.

Kosmopolitizam je neoliberalna ideja iz vremena Kolokvijuma Waltera Lippmanna 30-ih godina u Parizu i rane faze društva Mont Pelerin, kao što je lepo opisano u knjizi Quinna Slobodiana Globalisti: kraj imperije i rađanje neoliberalizma. Kosmopolitizam podrazumeva da je analitički posmatrano svaki pojedinac na zemaljskoj kugli jednako važan i jednako sposoban za ekonomsko napredovanje, ako mu se osiguraju optimalni ekonomski uslovi, kao što su nepovredivost privatne imovine, sloboda trgovanja, niski porezi i „prihvatljivo sprovođenje zakona“. Besmrtnim rečima Adama Smitha, nije potrebno gotovo ništa više da se u ljudima probudi svima nama svojstvena želja da „poboljšamo sopstveni život“ i da svet dostigne nezapamćene nivoe prosperiteta. Kosmopolitizam i internacionalizam su političke ideje na kojima je izgrađen neoliberalni svet u kom se od nacionalnih vlada očekuje da se povuku na marginu i daju pojedincima slobodu da slede lične interese. To je, u idealnom slučaju, svet male ili gotovo nevidljive državne uprave. Neoliberalnim jezikom rečeno, „imperijum“, to jest, zastave, himne, jezike i ostale oznake nacionalne pripadnosti treba prepustiti političarima (i biračima, ako žele da glasaju), da bi stvarni svet „dominijuma“ opstao kao svet slobodnog kretanja robe, kapitala, tehnologija, pa čak i ljudi.

Da bi kosmopolitizam proizveo globalno bogatstvo i prosperitet potrebna je konkurencija. Ne samo da se ljudima mora dopustiti da se nadmeću jedni s drugima (ili jedni protiv drugih), bez obaziranja na nacionalne granice, nego ih treba stimulisati da se takmiče i tako što će pokazivati sva ona dobra koja bi mogla biti njihova, uz društveno odobravanje koje sledi ako u tom takmičenju pobede.

Konkurencija je osigurala globalni rast: od 1980. do 2020-21. prosečan svetski BDP po glavi stanovnika više se nego udvostručio, sa 7.700........

© Peščanik