Nije potrebno mnogo originalnosti ili pronicljivosti da se uoče razlike između sveta 90-ih i sveta u kom danas živimo. Ti svetovi se dramatično razlikuju u pogledu distribucije ekonomske moći između država i nejednakosti unutar država. Takođe se razlikuju po preovlađujućem duhu, bar na zapadu.

Možda je najbolje poći od Tocquevilleovog opisa sličnog perioda u Francuskoj 30-ih godina 19. veka:

„Osobeni duh srednje klase postao je preovlađujući duh državne uprave, dominantan u spoljnoj politici kao i unutrašnjim poslovima: to je delatni duh, duh marljivosti, često neiskren, načelno uređen, odvažan iz sujete i egoizma, po temperamentu plašljiv, odmeren u svemu osim u apetitu za udobnost i osrednjost; duh koji u spoju s duhom naroda ili aristokratije može činiti čuda, a prepušten sam sebi ne može izgraditi ništa više od aparata uprave lišenog ambicija vrline i veličine.“ (Tocqueville, Souvenirs [1848], moj prevod)

Duh „odvažan iz sujete i egoizma“ prožimao je društva 90-ih godina prošlog veka iznutra i oblikovao međunarodnu politiku. Rođen iz poraza komunizma, bio je to optimistični duh revitalizovanog kapitalizma koji su najavili Margaret Thatcher, Ronald Reagan i Deng Sjaoping, mada ga ovaj poslednji nije nazivao tim imenom. Do polovine 80-ih godina i vremena Gorbačovljeve vlasti u SSSR-u, ideološki uspon kapitalizma kao načina organizovanja privrede i liberalizma kao načina organizovanja društva dostigao je vrhunac. Raspadom Varšavskog pakta i nestankom Sovjetskog Saveza, ideološki i geopolitički aspekti su se poklopili. Bio je to trijumf ideologije, ali i trijumf zapadnih zemalja. To su dve različite pobede, mada je u umovima onih koji su od tog ishoda imali koristi to bio jedan isti trijumf: zapad je pobedio zato što je prihvatio superiornu ideologiju.

U načelu, ništa nije sprečavalo ostatak sveta da bude jednako uspešan ako prihvati ista pravila.........

© Peščanik