I ptice na granama, pa i djeca u mektebima i vrtićima, razumiju šta je ovdje posrijedi, odnosno šta nam se i za šta nas se priprema. Dakle, ne znaju samo oni koji stvarno ne žele da vide, a i oni znaju, ali sad trenutno nemaju vremena da se time bave i da vide. Ljeto je, rasturamo u fudbalu, pa se nema kad mimo razuzdane bakljade i pive pogledati oko sebe. Dakle, sve je standardno. Samo igara i kolača, poslije ćemo vidjeti šta ćemo. Zna se, ništa. Prihvatićemo, kad fudbalsko otrežnjenje dođe, da eto mora tako i da nije valjalo ovo dosad, ali će tek da nam zavalja. A i taj fudbal, on, ili bar njegovi odjeci u društvu, najavljuju nam jasno šta je ono generalno raspoloženje koje preovladava.

Ma koliko bilo lijepo i, što bi se reklo, istorijski ovo što smo postigli, taj fudbal se pokazuje kao jedan suštinski EKG ovog društva, svih njegovih zakrivljenja i nemogućnosti da izađe iz zablude, samoobmane i lagarija da smo ujedinjeni, svi za jednog, jedan za sve. A nismo. I to suštinski nije problem,........

© Oslobođenje