I štovani će kolega Boris Rašeta u ovom broju Nedeljnika, u sjajnom tekstu o ljubavi i mržnji između Srba i Hrvata, upotrebiti tu sintagmu. Guilty pleasure. To je ono u čemu uživate iako znate da ne bi trebalo, iako se nećete time pohvaliti u kafani; to zadovoljstvo je pomalo sramota, i bolje je da ostane tako.

Imam da izjavim, unapred i naširoko, da ja uopšte ne osećam guilty pleasure. Uopšte, a posebno ne kada izbindžujemo četiri epizode ubedljivo najvećeg i najpopularnijeg rijalitija koji je Netflix ikad osmislio.

Da, ja gledam „Love is Blind“, i šta ćemo sad? Koliko to menja ono što mislite o meni? Želite li da razgovaramo o tome? Želite li da vam pričam o „Love is Blind“? Ili biste radije – a znam da biste radije – samo........

© Nedeljnik