Kada su počele studentske blokade fakulteta, deo javnosti, pa i akademske, naivno je verovao da vlast neće smeti da udari na univerzitet. Tako se tumačila činjenica da plate zaposlenih na visokoškolskim ustanovama prvih nekoliko meseci nisu dirane.

A onda je krajem marta preko noći izmenjena uredba kojom je značajno promenjen odnos broja sati nastave i nauke u 40-časovnoj radnoj nedelji, što je za posledicu imalo drastično smanjenje zarada.

Univerzitetski nastavnici su u prvo vreme odolevali, trošili su ušteđevinu i oslanjali se na prihode koje su sticali na drugim mestima dok se mnogi nisu suočili sa egzistencijalnim problemima i došli u situaciju da ne mogu da prežive.

Tvrdnje vlasti da profesori zarađuju po nekoliko hiljada evra očito su se „primile“ u delu javnosti. Kako drugačije objasniti osude koje su nastupile kada je deo zaposlenih glasao za otpočinjanje nastave na fakultetima, ne bi li se spasila tekuća akademska godina. Ispalo je da su pod teretom smanjenih zarada promenili stav.

© Danas