Iako je stupila na snagu pre samo tri meseca, CBAM taksa, koju je uvela Evropska unija (EU), već utiče na domaću privredu, posebno na kompanije koje izvoze proizvode sa visokim emisijama ugljen-dioksida (CO₂).

CBAM taksu formalno plaćaju uvoznici u EU, ali problem za proizvođače iz Srbije jeste što se taj trošak često prenosi na njih.

Podsetimo, 1. januara ove godine počela je da se primenjuje CBAM taksa koja se plaća na „prljave proizvode“, a najviše one koji dolaze iz industrije čelika, aluminijuma, đubriva, cementa, električnu energiju iz uglja.

Šta je CBAM, i zašto će ovaj evropski porez „koštati“ EPS skoro 200 miliona evra godišnje?

Šta je CBAM, i zašto će ovaj evropski porez „koštati“ EPS skoro 200 miliona evra godišnje?

Iz Privredne komore Srbije (PKS) potvrdili su za Danas da je CBAM već počeo da utiče na srpske kompanije, a da je jedini uticaj koji se do sada osetio jeste uticaj kroz troškove usklađivanja, izveštavanja i pritisak kupaca iz EU.

Tvrde da finansijskog efekta ove regulative još uvek nije bio u većoj meri.

„Izražen finansijski efekat se očekuje od ove godine, s obzirom na to da je započela puna primena regulative. Uvoznici CBAM robe u EU počinju sa kupovinom CBAM sertifikata od 1. februara 2027. godine, za robu koju uvoze tokom ove kalendarske godine. Međutim, pojedini uvoznici su već sada počeli da traže od svojih dobavljača da preuzmu ovaj trošak u potpunosti i to unapred“, objašnjavaju iz PKS-a.

Takođe, ukazuju iz PKS, njihovi dobavljači će u 2027. godini morati da verifikuju svoje izveštaje o emsijama, što stvara dodatni finansijski pritisak.

23 odsto kompanija koje izvoze u EU na udaru CBAM takse

Prema podacima za 2024. godinu, oko 23 odsto kompanija iz Srbije koje izvoze u EU plasiralo je robu obuhvaćenu CBAM mehanizmom, što čini oko 8,6 odsto ukupne vrednosti izvoza Srbije u EU, navode iz PKS.

Na pitanje koja je industrija najviše pogođena, iz PKS odgovaraju da su, posmatrano kroz trgovinsku zavisnost i industrijski rizik izvoznika, najugroženiji sektori gvožđa i čelika, kao i aluminijuma.

Kako navode, upravo iz tih sektora dolazi i najveći broj kompanija koje proizvode i izvoze robu na tržište EU.

S druge strane, ističu i značajan uticaj CBAM-a na proizvodnju električne energije. Kako ukazuju iz PKS, ovaj sektor je među najizloženijima zbog visoke emisije ugljen-dioksida i velike zavisnosti od trgovine. U prevodu, ovo se odnosi na Elektroprivredu Srbije (EPS).

EPS jedan od najpogođenijih

Kako smo već naveli, CBAM taksu ne plaćaju domaći potrošači, već EU uvoznici.

Kako to izgleda na primeru kupovine struje? Kada se, na primer, električna energija iz Srbije izvozi u EU, na granici se obračunava taksa na emisiju ugljen-dioksida (CBAM taksa). Tu taksu formalno plaća kupac u EU, ali ona povećava cenu uvezene struje, zbog čega srpska električna energija........

© Danas