Čovek koji ne da nije trepnuo, već je i pozivao na sprovođenje genocida nad srebreničkim Bošnjacima pre tačno 30 godina, navijao sa brda oko Sarajeva da zločinci poput Ratka Mladića i Radovana Karadžića pobiju što više muslimana, ne mareći pri tom ni za uništavanje života tamošnjih Srba… Koji je verno pratio ratnozločinačke snove osuđenog zločinca Vojislava Šešelja, poštovao ga, izražavajući duboku naklonost prema krvniku Slobodanu Miloševiću, u konačnom je obračunu i sa sopstvenim narodom.

U Srbiji.

Na svome.

Tamo gde ga je pokrao, gde je živote korupcijom uništio, a sada i studente i ostale građane saterao u ćošak sa namerom streljana. I fizički i psihički.

Aleksandar Vučić ponižava i maltretira najsiromašnije i najnesrećnije ljude u Srbiji. One na socijalnoj pomoći, kojima je svaki dinar koji im da da se voze po Srbiji i kliču mu parole podrške, značajan, koji nisu u prilici da odupru dok im baca sitne novčanice u vis.

Koliko je jadan, mizeran, koliko je zao i lud predsednik Srbije.

Dan nakon što je poslao policiju da prebije i pohapsi studente, maloletne građane, Aleksandar Vučić se sa osmehom, smiren, obratio javnosti.

Srećan zbog načiina na koji je policija reagovala protiv dece. Govorio je o........

© Danas