Čuvena izreka francuskog filozofa Rene Dekarta „Cogito, ergo sum“ uglavnom se prevodi kao „Mislim, dakle postojim“. Neki je shvataju i prevode kao „Sumnjam, dakle postojim“. Obe verzije se mogu prihvatiti kao ispravne, jer kao misleno biće, čovek treba da razmišlja i sumnja. Ne treba ništa da prihvata zdravo za gotovo. Ali ne treba preterivati ni sa razmišljanjem ni sumnjom. Lepo je govorila moja profesorka istorije iz Zemunske gimnazije Grozda, čuvena po strogoći. „Što manje znaš manje patiš“. I u pravu je bila. Za Dekarta zna ceo svet, a „moje“ Grozde se sećaju retke generacije Zemunske gmnazije.

Preterano i nelogično razmišljanje i sumnja čoveka može da odvede u potpuno drugačijem smeru, kada ni u šta ne veruje, postane rob teorija zavera. Ubistvo Džona Kenedija i sletanje Apola na Mesec 1969. verovatno su najpoznatije teorije zavere, a kod nas ih ima dosta domaćih, među kojima je možda najpoznatija o poreklu Josipa Broza. Kad god se desi neka nesreća ili katastrofa, prate je skoro nužno teorije zavere.

Činilo se da će teorije zavere o padu nadstrešnice novosadske Železničke stanice u kome je poginulo 16 ljudi, ostati u........

© Danas