Popravio se donekle Nenad Ž. Petrović u novom tekstu o Titu, posle moje reakcije na njegov prvi tekst. Na samom početku kaže: „Svakome treba priznati ono što jeste dobro. Tako i Josipu Brozu valja priznati da je tokom 1941-1945. godine vodio uglavnom ispravnu politiku, da je bio vođa jednog od najvećih pokretra otpora u Evropi i da je bio na pobedničkoj strani“. Da je malo dublje i ozbiljnije razmislio o tim sopstevnim rečima, Petrović bi verovatno odustao od svega ostalog što je napisao u oba teksta, jer to drugo što je izrekao je u takvoj vrednosnoj nesrazmeri sa citiranim delom, da je potpuno banalizovanje svake rasprave.

Osnovno pitanje koje sam postavio reagujući na tekst Nenada Ž. Petrovića „Tito čovek sa mnogo lica“, je pitanje smisla takvog osvrta na izuzetnu istorijsku ličnost, koja se u istoriju upisala upravo onim što pominje i sam Petrović, a tada i kasnije stekla ogroman ugled u svetu, predvodeći Jugoslaviju koja je i sama imala veliki ugled, svakako veći od bilo koje države nastale njenim raspadom.

Rekao sam da je neprimereno da se na dan godišnjice Titove smrti, na dve i po strane, što sam zamerio i Danasu, umesto podsećanja na značaj ličnosti koja se dokazala u najtežim vremenima, insistira na poznatim, ali nevažnim i novim, ali takođe beznačajnim detaljima iz Titove biografije. Tompusi, viski, žene, različita imena, šetnje u odelu, automobili i ostale trice i kučine, Petroviću su jednako značajne kao i to da je bio „vođa jednog od najvećih pokreta otpora u Evropi“, zapravo ti banalno beznačajni detalji su mu i važniji, jer Tita kao vođu otpora pominje tek u........

© Danas