U jednom od mojih omiljenih filmova, „Ko to tamo peva“ na kraju tog putovanja za Beograd autobusom firme „Krstić“, kakvih smo se svi nagledali i navozali u životu, u završnoj i onoj prethodnoj sceni imamo slučaj fašizma opredmećenog u avionima i bombama nemačkog agresora koji bombarduje fašizam u glavama putnika autobusa firme „Krstić“.

Hladni fašizam sa nebeskih daljina zasipa bombama ovaj prizemni, prepoznatljiv po niskosti i kukavičluku. Veća fašistička sila naravno odnosi prevagu sa nebeskih visina istovarajući bombe, ali zakratko. Pobednici u svom tom silovanju života, što fašizam uvek jeste, bili su na nekoj trećoj strani, o čemu film ne govori, pretpostavljajući da toliko istorije gledaoci poznaju.

Neka je za nauk i fašizmom zabludelim domaćim budaletinama da ta ideologija ne poznaje savezništvo, bar ne kao trajniju kategoriju i da će silu u koju jedino veruje u pogodnom trenutku upotrebiti i protiv do juče saveznika. Je l’ tako „Trampe Srbine“? Ipak, da jedna fašistička organizacija koja se lažno predstavlja političkom........

© Danas