I Studentska i SNS lista imaju veliki broj lekara i zdravstvenih radnika, koji su prihvatili da se politički angažuju za predstojeće parlamentarne izbore. Među njima su kardiolozi, hirurzi, anesteziolozi, doktori nauka, radiolozi, pulmolozi…

Na listi „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“, koju predvodi predsednik Srbije, među poznatijim lekarskim imenima najbolje rangirana je Verica Jovanović, aktuelna v.d. direktorka Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, tu su i Marija Zdravković, v. d. direktorka Kliničko-bolničkog centra Bežanijska Kosa i poslanica iz redova SNS u poslednjem sazivu Skupštine, zatim doktorka Nada Macura koja je bila i u Skupštinskom odboru za zdravstvo.

Na pitanje koji su njihovi motivi da prihvate da budu na listi nisu nam odgovorile. Neki od lekara sa iste liste su i zamenik direktora Univerzitetskog kliničkog centra Niš Goran Stanojević, zatim v. d. direktor Zdravstvenog centra Valjevo Vladimir Pantelić, te docent doktor Darko Laketić, kao i neurolog Svetlana Miletić Drakulić, jedna od članova Inivijativnog odbora Vučićevog Pokreta za narod i državu.

Popravljanje političkog rejtinga ili briga za medicinske sestre na intenzivnoj nezi: Zašto Vučić odvaja zdravstvene radnike?

Popravljanje političkog rejtinga ili briga za medicinske sestre na intenzivnoj nezi: Zašto Vučić odvaja zdravstvene radnike?

Nasuprot njima, Studentsku listu – Studenti pobeđuju predvodi kardiolog i profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu Ilija Srdanović, a iza njega je i više lekara koji su se kao nezavisni kandidati borili na izborima za Lekarsku komoru, a koji su zdušno podržavali studente.

Lidija Dimitrijević jedna je od tri doktorke i profesorke sa Medicinskog fakulteta u Nišu (Tatjana Pejčić i Ivana Budić) koje su prihvatile poziv studenata da se nađu na listi. U razgovoru za Danas kaže na nije mogla da odbije poziv svojih studenata u trenutku duboke društvene krize. Ličnih interesa, kaže, nema, niti planira da gradi političku karijeru posle 35 godina rada u zdravstvu i više od 26 u obrazovanju.

„Biti apolitičan ili neutralan je možda potpuno legitiman stav neke osobe kada je društvena situacija normalna, u uređenim društvima. Ali, u našoj situaciji, gde je zaista duboka društvena kriza, to je pristajanje na nepravdu. To je moj motiv. Lični ineres ne postoji, imam svoj posao, karijeru, rešena sva životna pitanja. Ostati uljuljkan u toj zoni komfora nije........

© Danas