Srbiju zahvata jak i dugotrajan toplotni talas sa maksimalnim temperaturama od 35 do 40 stepeni, koji će potrajati tokom prve dekade avgusta, zbog čega nadležni iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda i Sektora za vanredne situacije MUP-a upozoravaju da postoji opasnost od izbijanja i širenja požara na otvorenom, ali i opasnosti po zdravlje ljudi.

Zbog rizika od toplotnog udara i dehidratacije savetuje se i da se smanji boravak na otvorenom, međutim upravo su najugroženiji oni koji rade “pod otvorenim nebom”, poput nonih na građevini, poljoprivredi ili ljudi u situaciji beskućništva, za koje se procenjuje da samo u Beogradu ima oko 5.000.

Nadležna ministarstva još uvek nisu izdala nikakva uputstva i preporuke kako za građane, tako i za poslodavce, mada na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture stoji još staro obaveštenje s kraja juna kada je bio predhodni toplotni talas, a u kome apeluju na poslodavce i zaposlene u toj oblasti da poštuju propise o bezbednosti pri radu na visokim temperaturama.

Govoreći o tome koliko visoke temperature utiču na rad na otvorenom Elizabet Paunović, penzionisana direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje Svetske zdravstvene organizacije, ukazuje da upravo nedavno objavljen izveštaj u časopisu Lanset pokazuje da se i prosečan godišnji broj sati, tokom kojih je izloženost toploti učinila laganu ili umerenu fizičku aktivnost nebezbednom, povećao za 60, u odnosu na 1990. godinu.

„To je povećanje za 88 odsto na evropskom nivou. Kako Srbija, prema ovom izveštaju, u poređenju sa drugim evropskim zemljama ima proporcionalno veliki udeo radnika na otvorenom (21,4 odsto), koji najviše trpe uticaje visokih temperatura od svih zaposlenih, za ovu grupu stanovništva neophodno je uvesti sistemske mere zaštite njihovog zdravlja, od preraspodele radnog vremena, do jasno definisanih mera zaštite na samim radnim mestima”, navodi Paunović za Danas. Veći udeo radnika na otvorenom od Srbije imaju samo određene skandinavske zemlje, Ukrajina i Rumunija.

Ona dodaje da su neki od koraka koji vode ka uvođenju ovakvih mera su za radnu populaciju predviđene našim Programom prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023. do 2030. godine.

„Ove mere bi trebalo sprovoditi posebno imajući u vidu........

© Danas