Dok se ceo svet bavi ratom u Ukrajini i eskalacijom na Bliskom istoku, u Briselu rastu strahovi od mogućih posledica redefinisanja američkog nuklearnog i konvencionalnog bezbednosnog kišobrana u Evropi. Donald Tramp je upozorio saveznike da su zaboravili šta znači deliti teret odbrane, a onda u svom stilu nazvao NATO „papirnim tigrom“ bez SAD i otvoreno najavio razmatranje povlačenja američkih trupa iz Nemačke.

Posledica Trampovih pretnji je preispitivanje evropskog bezbednosnog okvira: Evropa će bez sumnje pokušati da kreira samostalnu i održivu bezbednosnu arhitekturu, a Srbija ostaje da i dalje luta na raskrsnici strateškog opstanka. Izbor za nas je sve manje politički, a sve više egzistencijalan – da li ćemo nastaviti putem virtuelne vojne neutralnosti u superćelijskoj geopolitičkoj oluji ili ćemo se integrisati u evropski bezbednosni sistem.

Treba naglasiti da je formalni izlazak SAD iz NATO pravno moguć, ali politički i institucionalno izuzetno teško ostvariv. Kongres je krajem 2023. usvojio amandman u okvirnom zakonu o budžetu (NDAA), kojim se predsedniku SAD zabranjuje samostalno povlačenje iz Alijanse bez odobrenja dvotrećinske većine Senata ili posebnog zakona. Uz duboku ukorenjenost NATO u američkom bezbednosnom sistemu, takav potez bi zahtevao široki politički konsenzus koji je trenutno malo verovatan.

Pored toga, član 13. Severnoatlantskog ugovora predviđa formalnu proceduru istupanja – pismenu notifikaciju i jednogodišnji rok do stupanja na snagu. Dakle, i u najradikalnijem scenariju, proces bi bio postepen, ali bi njegove posledice bile tektonske.

Tri scenarija – tri sudbine Evrope

Najgori scenario za Evropu bi bio potpuno i brzo povlačenje Amerikanaca što bi generisalo disfunkciju NATO i haos u evropskom bezbednosnom sistemu. U tom slučaju, Evropa bi ostala bez nuklearnog štita i ključnih konvencionalnih sposobnosti SAD koje danas obezbeđuju strateške i operativne prednosti. U takvim okolnostima, istočno krilo NATO bi zahtevalo hitnu mobilizaciju jer bi trebalo obučiti bar 300.000 novih evropskih vojnika i opremiti ih sa oko 1.400 tenkova i 2.000 borbenih vozila. Pored toga što evropske države trenutno ne raspolažu takvim kapacitetima, Evropa se i dalje, skoro u potpunosti, oslanja na američke autonomne sisteme komandovanja i elektronskog izviđanja.

Uspostavljanje sličnih integrisanih i od SAD nezavisnih evro-sistema bi izvesno trajalo godinama, možda i decenijama. Ukratko, sistematsko i potpuno američko povlačenje bi donelo Evropi nezamislive bezbednosne rizike, urgentne velike investicije i svakako nuklearnu izloženost.

Međutim, Trampov istup ne mora neizbežno značiti armagedon. Najpovoljniji scenario za Evropu bi bio da SAD ostanu u NATO-u kao formalni garant bezbednosti, ali uz znatno smanjenu operativnu ulogu i nesporne dugoročne investicije Evrope u sopstvenu bezbednost. U tom slučaju, evropski saveznici bi morali drastično uvećati vojnu potrošnju (Francuska i Nemačka to već planiraju), konsolidovati odbrambenu industriju, harmonizovati bezbednosnu politiku i modernizovati oružane snage. Ograničeno uvećanje evropskih........

© Danas