Taman kada smo pomislili da su se istrošili, i kada se više niko ne seća ni onih 17.000 ljutih lojalista, koji se po kojekakvim crkvama zaklinju krvlju na odanost predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću – neko je uspeo da se seti Vojvodine.

Krenulo je trabunjanje o tome kako se sprema secesija te autonomne pokrajine, kako su ove studentske pobune samo deo jednog velikog mehanizma za odvajanje takozvanog severnog dela Srbije od njene matice, pa smo tako i imali tužne skupove ljudi po Vojvodini, koji u biti i ne razumeju zašto su i zbog čega došli, ali znaju da im je tako naređeno i da će njihov gospodar sa Andrićevog venca biti tu.

Ono što se pak ovih dana dešava u naprednjačkoj laboratoriji je interesantno posmatrati, ukoliko želite da uživate poput pravog cinika i da gledate kako žohari & štakori pokušavaju na sve moguće načine da zaustave cunami. Sve su propagandni alhemičari probali: i otkrivanje ličnih podataka studenata, i povezivanje njih sa tajnim službama (čitaj: hrvatskim), i izvlačenje štrokavog veša (ko ga nema?), i lupetanje o roditeljima, rodbini, prijateljima, i otkrivanje njihovih psihofizičkih sposobnosti, i šta sve nisu uradili kako bi malčice umanjili tu grdosiju omladine, koja snažno drmusa zemljom kako korača ka konačnom cilju – ispunjenu svih zahteva.

Pošto zadiranje u najintimnije delove života nije bilo dovoljno, stručnjaci lešinarsko-agitatorskih centara su paralelno pokušavali da izazovu opštu paniku, pa su u nekoliko navrata izvukli najboljeg džokera iz rukava – Kosovo. Kada ono – cvrc – ne radi ni to posao kao što je nekada činilo. Kada ono, gle čuda, izađoše i na Kosovu ljudi da podrže studentsku pobunu po Srbiji. Ne vrede ni izjave........

© Danas