Još jedna godišnjica prolazi, a kalendar strave i užasa na ovim prostorima nema kraja. Još jedan datum nad kojim se nadvija ova propast od naše stvarnosti, još jedan ukleti temelj prepun leševa podseća nas na ono što se ne tako davno dešavalo.

Naime, petog aprila prošlo je 34 godine otkako je Sarajevo bilo 1.425 dana u potpunom obruču – najduže opsedana prestonica u savremenoj istoriji. Od 1992. do 1996. godine grad je pretvoren u otvoreno lovište na ljude, granate su padale svakodnevno, sve je letelo u paramparčad, snajperi su sistematski gađali civile, a stanovništvo je držano bez struje, vode i osnovnih uslova za život. Može se slobodno reći da je to bio planski sadizam i iscrpljivanje jednog grada, ali i naroda, uz namerno uskraćivanje humanitarne pomoći.

Opsadu su sprovodile snage nekadašnje Jugoslovenske narodne armije, potom transformisane u Vojsku Republike Srpske, uz aktivno učešće raznih paravojnih formacija, prepoznatljivih po šubarama, beretkama i agresivnoj nacionalističkoj simbolici, koje su bile osnivane od države Srbije. Čitav taj zločinački poduhvat je bio precizno organizovan i održavan – logistički, finansijski i propagandno, uz političko, moralno i ideološko pokriće koje je stizalo opet iz Beograda.

Prema podacima Istraživačko-dokumentacionog centra, tokom opsade je poginulo 14.011 ljudi, od čega 7.808 u prvoj godini. Među žrtvama je bilo i stotine dece. Više od 50.000 ljudi je ranjeno, dok je na grad palo preko 64.000 granata – u proseku 329 dnevno. Najintenzivniji dan zabeležen je 22. jula 1993. godine, kada je ispaljeno 3.777 granata. Za zločine počinjene tokom opsade Sarajeva pred Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju osuđeni su Stanislav Galić, Dragomir Milošević i Radovan Karadžić.

Ipak, ovo nije samo tekst o opsadi Sarajeva, onaj redovni i godišnji podsetnik na taj agonijski čin u našoj povijesti, već je i napis o onome što se nakon tog Sarajeva dogodilo – ili se tačnije nikada nije naučilo. Dolaze nove godišnjice, na leto je i godišnjica genocida u Srebrenici, ali, evo, nikada veća tišina nije vladala među elitama o trenutnom istrebljenju koje se odvija u Zapadnoj Aziji nad palestinskim stanovništvom.

Lamentacije i floskule da se tako više ništa ne sme dogoditi zvuče šuplje i licemerno dok se pred očima sveta odvija klanica u Pojasu Gaze, a istovremeno sprovodi zločinačka agresija na Iran od Sjedinjenih Američkih Država i Izraela. Sve je puklo nad otvorenim paklom Gaze. Mnogi koji su godinama govorili o opsadi Sarajeva i drugim mračnim čvorištima istorije sada ćute pred novim infernom, ili ga, što je još gore, relativizuju i negiraju.

Stradalo više od 11.000 ljudi: Pre 30 godina okončana opsada Sarajeva, najduža u modernoj istoriji

Stradalo više od 11.000 ljudi: Pre 30 godina okončana opsada Sarajeva, najduža u modernoj istoriji

Delovi vlasti u Srbiji koje imaju ratnozločinačkog staža od Vukovara, preko Srebrenice, pa do Batajnice, sada iznova učestvuju – makar promilski – u velikoizraelskom ludilu. Mada nije jedina, skoro sve elite sa jugoslovenskog prostora, uključujući i ostale evropske, drže odstupnicu jahačima apokalipse iz Ovalne sobe.

No, mnogima su puna usta ovih dana Sarajeva i opsade u tom gradu, ali se upravo ta forma ponavlja hiljadama kilometara daleko odavde – sadističko gađanje civila, isključivanje vode, struje, dotoka resursa, izgladnjivanje, pretvaranje čitavih rejona u otvorene logore, iživljavanje, mučenje, rasizam, dehumanizacija, etnička čišćenja, silovanja – sve je to deo sada redovnog repertoara u tom predelu sveta koji se sprovodi nad palestinskom populacijom, a mi ga uživo posmatramo.

„Vučić kao najgori lešinar pucao i ubijao po Sarajevu“: Ministar odbrane BiH Zukan Helez o „Sarajevo safariju“

„Vučić kao najgori lešinar pucao i ubijao po Sarajevu“: Ministar odbrane BiH Zukan Helez o „Sarajevo safariju“

Kako onda pisati o opsadi Sarajeva ili bilo čemu drugom? Kako pisati o krvavim događajima iz ratova devedesetih na ovom prostoru kada nas leševi i dalje zatrpavaju? O kakvom to boljem svetu možemo čitati i pričati, ukoliko taj takozvani Bolji Svet uništava sve što mu se pronađe pod kandžama?

Nažalost, lako je pričati o nečemu što se desilo pre mnogo godina, pogotovo ako je to potrebno upotrebiti za dnevnopolitičko potkusurivanje, ali pričati o tome što se dešava u realnom vremenu, pričati o deci-skeletorima i čitavim uništenim predelima u ovom najkonkretnijem mogućem trenutku jeste pričati i o Sarajevu i o mnogim drugim tamnim tačkama. Jer „Nikada više“ nikada nije zvučalo praznije. Pitanje ostaje da li će biti ikakvog sveta nakon Gaze.

Autor je slobodni novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

$bp("TargetVideo_75579860",{"video":"2553120","width":"16","height":"9","id":"40420"})

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Politika • 07.04.2026. 12:55 Boris Tadić podržao predlog Dragana Đilasa

Boris Tadić podržao predlog Dragana Đilasa

Svet • 07.04.2026. 12:16 Mađarski dnevnik tvrdi da je Vučić "odigrao odlučujuću ulogu": "Odbio da zajedno sa Orbanom optuži Ukrajinu"

Mađarski dnevnik tvrdi da je Vučić "odigrao odlučujuću ulogu": "Odbio da zajedno sa Orbanom optuži Ukrajinu"

Svet • 07.04.2026. 14:30 Tramp objavio: Čitava civilizacija će večeras umreti i nikada se više neće vratiti

Tramp objavio: Čitava civilizacija će večeras umreti i nikada se više neće vratiti

Sport • 06.04.2026. 15:53 Trostruki grend slem šampion eliminisan na startu mastersa u Monte Karlu, ispao i 12. nosilac

Trostruki grend slem šampion eliminisan na startu mastersa u Monte Karlu, ispao i 12. nosilac

Društvo • 06.04.2026. 14:52 Od šefa vojničkog restorana do načelnika VBA: Ko je general-potpukovnik Đuro Jovanić?

Od šefa vojničkog restorana do načelnika VBA: Ko je general-potpukovnik Đuro Jovanić?

© Danas