U Srbiji danas imamo veliki broj ljudi koji se bore za slobodu i demokratiju. Imamo i značajan broj naprednjaka kojima tepamo da su „ćaci“. Ono što je najveći problem, međutim, jeste činjenica da imamo i nemali broj – neutralnih.

Oni su možda i najgori u celoj ovoj priči. U njih, verovatno, spada i glumac Nenad Jezdić koji jedini nije podigao indeks na kraju predstave. Njegovo pravo, ali i pravo svih nas da taj detalj komentarišemo. Ne bih se mnogo bavio Jezdićem, ali hoću da se zapitam kako i zašto biti „neutralan“ u ovakvoj Srbiji.

Nekoliko je tu bitnih stavki. Prvo, mnogima nije „in“ da jasno i glasno podrže ćacije, pa onda putem svoje „neutralnosti“ daju jasan signal, onome kome treba, da su tu, da mogu da računaju na njih, da se ne slažu sa studentima, da su svi isti, da je Aleksandar Vučić autokrata, ali ovi drugi nisu ništa bolji od njega… Vučiću je to sasvim dovoljno u ovoj situaciji kada je odavno izgubio razum i kontrolu nad državom. Daj šta daš, pa i te „neutralne“.

Predsednik, ipak, laže!

Naravno, nisu svi, tako „neutralni“. Jedan deo je zaražen virusom „dobre plate“, što reče moj drug Željko iz Bora u kojem je prosečna........

© Danas