Zaista u Srbiji u poslednje tri decenije hibridni kukuruz niče slabije nego ove monstrum-krstače. Visoki su i do petnaest-šesnaest metara, teški i visoki koliko i omanja zgrada, a niču brže nego korov posle letnje kiše.

Postavljaju ih strateški – najčešće na samom ulazu u grad, na prometnim raskrsnicama i kružnim tokovima. Kao da ti neko čim pređeš granicu varoši kaže: „Dobro došao, brate. Ovde ti je već rezervisano mesto. Samo polako.“

Ako se pitate ko su ti vredni majstori što ih masovno štancuju i razmeštaju po celoj zemlji Srbiji – odgovor je bolno jednostavan: naši dragi novovernici. Oni isti koji veru praktikuju kao da skupljaju sličice fudbalera iz Paninija – samo što umesto Mesija lepe Isusa, a umesto albuma grade krstače veće od spomenika knezu Mihailu.

Vulgarni su, glasni i nepresušni u svom entuzijazmu. Kad im pop da blagoslov, kreću kao da grade piramide – samo što umesto faraona slave sopstvenu pobožnost i dobru fotku za društvene mreže.

Najzabavnije (ili........

© Danas