Naslov kolumne inspirisan je naslovima nekolicine značajnih filmskih ostvarenja, poput Hičkokovog Čoveka koji suviše znao, Hjustonovog Čoveka koji je hteo da bude kralj, Fordovog Čoveka koji je ubio Liberti Valansa ili, meni tako dragog, Čovjeka koji je volio sprovode Zorana Tadića. A u tekstu ćemo se pozabaviti Aleksandrom V. na filmu i u literaturi, iako Aleksandar V. još uvek nije dospeo na film i u literaturu. Ipak, ne treba sumnjati u to da pomenuti, u potaji, i te kako priželjkuje da dospe na film i u literaturu, i ne samo na film i u literaturu, već i u istorijske kupusare, sevdalinke, video igrice, nazive jela, na novčanice, kovanice, etikete dečjih sapuna. Stoga ću dati sve od sebe da pomenutom, ovde, barem delimično ispunim želju adekvatnim filmskim i literarnim predlozima.

Počnimo od majstora zebnje Alfreda Hičkoka. Ukoliko bi Hičkok – da je nekim čudom živ, i da poznaje životopis Aleksandra V. – nanovo snimao film Čovek koji je suviše znao, nema sumnje da bi se film zvao Čovek koji je suviše srao. Tu je i neizbežni Psiho, koji bi, inspirisan životopisom pomenutog, nema ni u to sumnje, nanovo bio naslovljen kratko i jasno – Psiho. U razmatranje ulaze i naslovi Pozovi A radi ubistva, te Prozor u zatvorsko dvorište.

Ridli Skot je, bogu hvala, živ i još uvek radi. NJegov kultni Osmi putnik mogao bi da osvane u novom izdanju, ali daleko zlokobniji, pod naslovom – Osmi Putin. Radnja bi, umesto u svemirski tegljač, bila smeštena u zemaljsku Škodu.

Šlager o heroju Ratku iliti kulovska alhemija

Šlager o heroju Ratku iliti kulovska alhemija

Obični građanin Aleksandar V. obilazi Srbiju uzduž i........

© Danas