Brukanje dekana Alanovića // odbijam da ćutim pred nepravdom // opšta rasprava u holu fakulteta // želim da odem // odrastamo u ljude koji su borci i borkinje za pravdu // odlazak na selo // Car, Nea, Lena i Tito // razgovor s Davidovom majkom // protest „U znanju je moć“ // pokušaj cepanja drva // dani učenja i pisanja // povratak // ne smemo da odustanemo

PETAK, 23. 1.

Budim se u zadimljenoj sobi. Alarm me budi agresivno, gotovo zlobno. Premalo sna. Kafa mi je potrebna hitno. Gledam Lazara koji još spava dok mu kuče skače po glavi, uporno pokušavajući da ga probudi. U tom trenutku shvatam: sednica Nastavno-naučnog veća Filozofskog fakulteta počinje za sat vremena.

Po svemu sudeći, prethodne večeri smo ostali budni do svitanja. Rekla bih iz očaja. Očaja u kom se mi, studenti i studentkinje Filozofskog fakulteta, trenutno nalazimo. Ponor. Očaj. Bes. Pogled na sat – 10.20.

Ulazimo u kafić na Filozofskom fakultetu, koji se zove, pogodite kako…Filozof. Uzimamo još jednu kafu i čekamo da spektakl počne. Studenti se polako okupljaju, iščekujemo trenutak ulaska na sednicu. Kada je konačno došlo do tog trenutka, u salu nije moglo da se uđe jer je bilo previše ljudi koji su želeli da čuju, pa sad već mogu slobodno da kažem, brukanje dekana Alanovića.

„Profesorka Kleut je primer šta nas sve čeka ako ne pobedimo ovo zlo“: Student Aleksa o podršci Filozofskom fakultetu u Novom Sadu

Za to vreme odlučujem da sednem u Filozof i napišem reportažu o danu kada je na naš fakultet ušla policija i iz njega izbacila decu i profesore. Slova i reči mi se sudaraju, prepliću. Sedim i prisećam se dana kada je, po drugi put u svega nekoliko meseci, institucija u kojoj studiram izgubila svaki legitimitet. Osećam gorčinu, gađenje, besmisao. Retraumatizaciju. Jednom rečju, traumu.

Naviru egzistencijalna pitanja. Zašto moj život izgleda ovako? Koji je smisao, koji je cilj? Šta sada da radim? Izgubljena sam. Uplašena. Ljuta. A najglasnija misao od svih je da slobodu moram da odbranim. Moram. Ne smem da je pustim. Jer ako mi i to oduzmu, ako ostanem bez toga, ko sam onda ja? Odbijam da ćutim pred nepravdom. Slobodu ću braniti do sudnjega dana.

Po završetku sednice, u holu fakulteta odvija se opšta rasprava.........

© Danas