Nedavno su završena arheološka iskopavanja tvrđave Gradac u Homolju. Lokalitet se nalazi u ataru Krepoljina, na teško pristupačnoj stenovitoj litici koja dominira širom okolinom.

Rukovodilac projekta i terenskih radova je Milan Milovanović, naučni saradnik Arheološkog instituta u Beogradu. Sredstva za iskopavanja obezbedili su Ministarstvo kulture Vlade Srbije i Zavičajni muzej Homolja u Žagubici.

– Istraživanja su usmerena unutar branjenog areala, tačnije na ostatke fortifikacija i profanih objekata. Pažnja je takođe posvećena stenovitim rovovima van tvrđave, koji su nastali prirodnim dejstvom, što ovaj lokalitet čini posebno jedinstvenim u Evropi. Tvrđava Gradac je podignuta na 405 metara nadmorske visine i sa njene pozicije pruža se veličanstven pogled prema Ribarskoj klisuri i Krepoljinskoj kotlini. Takvo prirodno okruženje prava je inspiracija za umetnike, pesnike, planinare, kao i za sve one koji u sebi žele da probude romantičarski zanos – kaže za Danas Milan Milovanović.

Upravo pod okriljem takvog kontrasta, rukovodilac projekta ističe da Homolje nije samo arheološka mapa koju će se istražiti i dokumentovati, već je „ova mikroregija poseban apstraktni fenomen, udobno smešten na području istočne Srbije, čiji svaki novi dolazak za posetioce predstavlja novi doživljaj“.

– Kada je Bog stvarao svet, u vreme ono, iz njegove mašte nastale su mnoge prirodne lepote koje je on u početku očigledno rezervisao za sebe. Tako imamo vrhove Himalaja i Alpa, Amazonsku prašumu, vegetaciju Novog Zelanda, duge na vodopadima, Đerdapsku klisuru, Huangšan u Kini ili tirkizna planinska jezera u Kanadi i mnoga druga mesta koja je gotovo nemoguće nabrojati. Međutim, u prvim danima stvaranja planete,........

© Danas