Puno je pametnog rečeno na stranicama Danasa o psihoterapiji i psihoterapeutima, ali su i dalje ostale mnoge nejasnoće i mnogi pojmovi su se poprilično brkali.

Prvo, da razmotrimo ideju o psihoterapeutima kao posebnoj vokaciji. Da bi se psihoterapija mogla smatrati posebnom profesijom, ona mora biti registrovana u Nacionalnom okviru kvalifikacija (koji bi morao biti usklađen sa međunarodnim, a nama najbitnijim – Evropskim okvirom kvalifikacija).

Isto tako, Nacionalni savet za visoko obrazovanje bi morao psihoterapiju uvrstiti u Listu zvanja i potom definisati opseg obrazovanja koji omogućava to zvanje (nivo obrazovanja, broj i sadržaj ESPB, itd.). Ni u jednoj zemlji na koju bismo trebali da se ugledamo, ne postoji poseban fakultet za psihoterapiju.

Ali, postoji nešto drugo.

Postoje licence koje izdaje Ministarstvo zdravlja za koje su jasno definisani obrazovni uslovi. Licence se izdaju na 4-5 godina i moraju se obnavljati.

One podrazumevaju kontinuiranu superviziju tokom koje se kontroliše rad nosioca licence i koja ide čak dotle da se analiziraju protokoli pojedinačnih seansi (svaki taj protokol mora da sadrži podatke o dijagnozi, definisani generalni cilj psihoterapije i cilj konkretne seanse, informacije o toku terapije, ishodu seanse procenjene od terapeuta, ali i klijenta, itd.). Da bi se licenca obnovila, između ostalog se zahteva i da nosilac prati savremene inovacije u psihoterapiji.

Podeljena struka: Borba za autoritet u psihoterapiji

Podeljena struka: Borba za autoritet u psihoterapiji

Takođe, postoje i liste psiholoških poremećaja koje Zdravstveno osiguranje pokriva i za koje ima definisane terapijske metode koje priznaje (to su, po pravilu, psihoterapije bazirane na proverivim ishodima – tzv. evidence based psychotherapies). Tako, na primer, Britansko zdravstveno osiguranje za tretman fobija preporučuje Kognitivno-bihevioralnu terapiju i finansijski pokriva do 10 seansi.

Za veliku depresiju, pak, preporučuje paralelni farmakoterapijski i kognitivno-bihevioralni tretman.

Prema tome, zdravstveni sistemi u razvijenim zemljama jasno definišu koji terapijski metod pomaže u kojim problemima i jasno ih razdvajaju od onih koje ne priznaju kao adekvatne.

Druga tema se odnosi na široki dijapazon životnih problema koji mogu doprineti mentalnozdravstvenim teškoćama, a u čijem rešavanju mogu učestvovati i neprofesionalci. Još od šezdesetih godina prošlog veka postoji tendencija za uključivanje neprofesionalaca u prevenciji mentalnog zdravlja.

U Britaniji i zemljama Komonvelta postoji duga tradicija organizacije Samarićana. Bio sam svedok njihovoj obuci za kominikaciju sa klijentima u telefonskoj intervenciji u krizi (Hot-line) koja me je iskreno oduševila. Bio sam svedok i obuci neprofesionalaca u američkim Centrima za intervenciju u krizi koja je takođe poučna.

Ali se Samarićani nikada nisu proglašavali psihoterapeutima, čak naprotiv – u njihovim dokumentima se izričito ističe da oni to nisu. Tokom obuke, neprofesionalci se uče da razlikuju šta oni mogu, a šta ne mogu, pa se klijent mora usmeriti ka profesionalnoj pomoći.

Takođe, i popovi mogu biti korisni neprofesionalni akteri u prevenciji mentalnog zdravlja (uzgred, Salezijanski univerzitet u Rimu tokom obuke za sveštenike uključuje čak četiri razna kursa iz Psihologije).

Tržište je, dakle, široko, ali zahteva regulativu. Ako klijent želi da ćaska o smislu i besmislu života, on može da se obrati filozofu. Ali ako pati od klaustrofobije i ne sme da uđe u lift, a radno mesto mu je na pedesetom spratu (i šef ga povremeno šalje po burek) on se mora obratiti za pomoć psihoterapeutu koji primenjuje metod razuslovljavanja od straha od zatvorenog prostora.

Dakle nije problem što nepsiholozi hoće da rade na poboljšanju mentalnog zdravlja, pod uslovom da znaju šta mogu, a šta ne mogu da rade. Mnogo veći problem je što nepsiholozi koji misle da su obučeni za neku psihoterapiju hoće da budu psiholozi.

Nije pogubna psihoterapija, već ćutanje o zdravstvenim tegobama

Nije pogubna psihoterapija, već ćutanje o zdravstvenim tegobama

I, tu se susrećemo sa problemom tzv. propedeutike (dopunskog obrazovanja). U svetu koji ima obrazovanje 3+2 postoji laka mogućnost da vi sa, na primer, bačelorom iz fizike, uz dopunske ispite upišete master iz psihologije. Ali taj master ima dve godine intenzivnih kurseva iz psihologije + jednogodišnju superviziranu praksu. U našem sistemu 4+1 (ja to zovem „srpskom Bolonjom“) master se praktično svodi na jedan semestar i u kombinaciji sa pomenutom propedeutikom ne doseže ni blizu okosnice obrazovanja za psihologa (koje mora da ima 20-22 bazična kursa). To je problem. Ali mnogi privatni univerziteti nude propedeutiku kao sredstvo za proizvodnju psihologa, jer im to donosi novac.

Dakle, sve je rešivo: regulativa Ministarstva zdravlja, sistem zdravstvenog osiguranja i tržište znanja, a ne tržište diploma.

Autor je univerzitetski profesor u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

$bp("TargetVideo_71868210",{"video":"2513561","width":"16","height":"9","id":"40420"})

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Ekonomija • 23.02.2026. 11:17 Novo radno vreme Lidlovih prodavnica

Novo radno vreme Lidlovih prodavnica

Društvo • 23.02.2026. 13:19 Gradski urbanista nudi ostavku zbog sata na trgu

Gradski urbanista nudi ostavku zbog sata na trgu

Kultura • 23.02.2026. 12:47 Goran Marković za Danas o napadu Šešelja na njegovu majku, Oliveru Marković: Ispod časti mi je da stupam u bilo kakav dijalog sa tim zločincem

Goran Marković za Danas o napadu Šešelja na njegovu majku, Oliveru Marković: Ispod časti mi je da stupam u bilo kakav dijalog sa tim zločincem

Politika • 22.02.2026. 13:50 Vučić zalupio vrata EU

Vučić zalupio vrata EU

Društvo • 22.02.2026. 17:11 Ekološki aktivisti i meštani Bora: "Ne treba nama pomoć od Đinpinga, nek država samo poštuje zakone koje je donela"

Ekološki aktivisti i meštani Bora: "Ne treba nama pomoć od Đinpinga, nek država samo poštuje zakone koje je donela"

© Danas