Svaku noć i svaki dan svedočimo moći države. Predsednik Srbije kaže da niko nije jači od države. I to mu je postala bazična pretnja.

On državu doživljava kao silu a ne kao alat dobrog vladanja i služenja svim građanima. U to se uveravamo iz dana u dan. Na ulicama gradova uživo pratimo povampirene užase latinoameričkih falangi iz 70-tih i 80-tih godina prošlog veka.

Gledamo kako država i paradržava postrojavaju uhapšene devojke i mladiće u improvizovanim zatvorima, kako im nabacuje džakove na glave, kako ih tera da kleče okrenuti licem prema zidu, kako ih muči, zlostavlja, ponižava, prebija, psihološki teroriše, seksualno uznemirava, degradira ljudsko dostojanstvo.

Nad tim slikama zgraža se demokratski svet.

Da li su, međutim, te slike i iskustvo dovoljni da mladi ljudi ali i građani koji im prave društvo na ulicama najzad prestanu da idealizuju i romantizuju državu. Do sada je bilo teško ubediti ih u to kakvim sve moćima raspolaže država, ali od sad to ne bi trebalo da bude problem jer oni tu moć bukvalno osećaju na svojoj koži.

Predsednik, faktor nestabilnosti

A bilo ih je lako zavesti. Čak........

© Danas