Odlazim na tajnu lokaciju, gde se dva sprata ispod zemlje poslednjih nekoliko dana krije Tutanjkamon.

Taj nadimak smo mu dali otkako, preplašen zbog potencijalne osvete drugara kojima dosta duguje, dane i noći provodi skriven u katakombama. Gore, na površini, salutiraju mi dve debele kobre. Komandujem na mestu voljno i ulazim u objekat gde me dočekuju još dve kobre, ništa manjih stomačina.

Spuštam se stepenicama dva sprata ispod zemlje i idem dugačkim hodnikom do blindiranih vrata, koje otvara jedan nabildovani u kostimu francuske sobarice. Unutra, skvrčen na patosu, čuči Tutanjkamon i nešto piše olovkom u svesku. Na televizoru Hromozom dahće i sam prepadnut da ga bivši saradnici ne skrate za glavu.

„Šta piskaraš? Nastavak bestselera kako si pobedio obojenu revoluciju?“, podjebavam.

„Ha ha, jako smešno. Pišem novo pismo crnogorskoj javnosti. Prošlim nisam zadovoljan. Pisaću ih na svaka dva dana, sve dok me cela Crna Gora ne bude slavila kao svog novog vođu.“

Najveći jadnik, pardon, radnik 3

Najveći jadnik, pardon, radnik........

© Danas