Prema nemačkim podacima u bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. poginulo je preko 4.000 ljudi. Naneta je neprocenjiva materijalna šteta. Vazduhoplovne snage Kraljevine Jugoslavije bile su malobrojne i loše opremljene u odnosu na nemačku vojnu silu.

Ali iako nije bilo dovoljno aviona, iako su komande stizale „konjskom zapregom“, a ne radio-vezom, iako se zna da je Jugoslavija potpisala kapitulaciju već 17. aprila, ipak među pilotima je bilo hrabrih ljudi koji su svoje zadatke obavljali časno. Jedan od takvih je i poručnik Velizar Vučković /1915 – 2003/ koji je uspeo da tokom svog dugog i burnog života napiše knjigu sećanja „Hronika jednog vazduhoplovca“ u 83. godini života.

Prvi put sam se čuo sa Velizarom Vučkovićem 1996. godine. Ovaj pilot, oficir Jugoslovenskog kraljevskog ratnog vazduhoplovstva, učesnik kratkotrajnog aprilskog rata 1941. živeo je tada u Nemačkoj u jednom gradiću ispod planine Švarcvald. U Nemačku se doselio iz Brazila. Godine okupacije proveo je u rodnom Nišu i okolnim selima uspešno izbegavajući nemačke patrole. Načinio je ratni podvig koji mi je ispričao u telefonskom razgovoru. Taj razgovor se može čuti, a dostupan je na sajtu Arhiv Simić.

Na samom početku rata, 6. aprila 1941. godine, Vučković je bio na dužnosti ađutanta 62. vazduhoplovne grupe, a istovremeno i izviđač 204. eskadrile. U pratnji još jednog aviona vraćao se sa izvršenog zadatka kroz kišu metaka da na nemačku kolonu istresu bombe koje se nisu otkačile u prvom naletu. Ovo se dešavalo iznad Stracina, važnog putnog čvorišta u Makedoniji, gde se put Skoplje-Sofija ukrštao s putem ka jugu, dolinom Bregalnice i Strumice.

Sa majorom Krstom Lozićem

Dogovorili smo se 1997. godine da čika Velju uključim u jednu radio-emisiju koju sam tada vodio uživo. On je u desetak minuta ispričao neverovatan detalj sa svog ratnog zadatka, aprila 1941.

„Posle puča 27. marta, znali smo da će nas Nemačka napasti, bilo je to samo pitanje dana. Zbog toga smo se hitno prebacili sa letilišta kod Borova na letilište kod Bjeljine. Predveče 6. aprila dobili smo naređenje da bombardujemo Sofiju kao odmazdu za bombardovanje Beograda. Spremao sam taj zadatak do pola noći, ali tada smo od Komande Vazduhoplovstva 7. aprila u zoru dobili naređenje da svim snagama bombardujemo nemačke motorizovane trupe koje su probile front kod Krive Palanke. Komandant puka, pukovnik Ferdo Gradišnik, naredio je da moja grupa pošalje jednu trojku radi izviđanja neprijatelja i eventualnog bombardovanja. Komandant grupe major Krsta Lozić odredio je moju trojku, on će lično leteti kao vođa trojke, a mene je uzeo za izviđača i navigatora. Lozić je pilotirao avionom. Poleteli smo nešto posle šest časova ujutru. Moj desni pratilac bio je narednik Žika Jovanović sa izviđačem poručnikom Brankom Glumcem. Levi pratilac bio je pilot narednik vodnik Milan Pavlović. Imena ostalih članova posade se više ne sećam.

Preleteli smo Vranje i polako se približavamo padinama planine Kozjaka. Letimo vrlo nisko i prebacujemo se preko planinskog grebena. Već smo ugledali put Kriva Palanka – Stracin, načičkan neprijateljskim motornim vozilima. Da se ne bi projektovali na nebu, spustili smo se niže od grebena i okrenuli nalevo prema Ćustendilu da bi neprijateljske trupe napali s leđa. Ispred Ćustendila smo okrenuli natrag na zapad prema Stracinu, na visini od oko 300 metara.

Videh Nemca, odjednom diže ruke u vis. Napuštajući serpentine, nailazili smo na pravolinijski deo puta, načičkan motornim vozilima. Kazao sam majoru Loziću da pratiocima da znak za razlaz da bi se postrojili u kolonu po jedan, što ovi odmah i učiniše. Već smo se približavali neprijateljskoj koloni i sa visine od 300 metara pikiramo na kolonu na visini od 20-30 metara, ali letimo nekako nezgodno, ne direktno uzduž i iznad puta, već nekako levo od puta oko 30-40 metara, što mi smeta i brzo teram pilota da mi uhvati put pravo po dužini…

Na današnji dan 1941. godine Nemačka otpočela bombardovanje Beograda

Na današnji dan 1941. godine Nemačka otpočela bombardovanje Beograda

Pilot skreće na desno, ali sad opet previše i prelazi put sa druge strane za 10-20 metara. Već smo nad neprijateljem. Nemci skaču iz vozila i beže u gomilama levo i desno od puta. Nemam više vremena da korigujem pilota jer već smo dobili baražnu vatru i letimo kao kroz jedan prostor pun usijanih kokica, a pleh našeg aviona puca od pogodaka. Brzo okidam bombe od 100 kg. Prvu, drugu, treću i četvrtu, sa razmakom od pola sekunde. Jednu videh da pada u gomilu Nemaca koji beže. Gužva od eksplozije i ljudskih tela…

Ostale bombe ne videh, ne znam zašto, a nisam........

© Danas