Brojni nemački mediji pišu o smrti Ratka Mladića. Neki se pitaju kako će se politički i vojni vrh Srbije odnositi prema njegovoj smrti, piše Dojče Vele.

„Smrću Ratka Mladića privodi se kraju jedno od najmračnijih poglavlja srpske istorije. Međutim, ono još nije sasvim završeno. Biće zanimljivo pratiti kako će srpski mediji i državni vrh, a pre svega predsednik Aleksandar Vučić, reagovati na njegovu smrt. Šta će reći – a šta neće?

Da li će beogradsko rukovodstvo biti u stanju da jednog od najgorih ratnih zločinaca u Evropi nakon Drugog svetskog rata nazove upravo onim što je bio? Sumnje da hoće su opravdane“, piše list Frankfurter algemajne cajtung.

I navodi: „U Srbiji je poslednjih godina postojao kult ličnosti Ratka Mladića, barem indirektno podržavan od strane države. Njegovi zločini su negirani ili čak veličani. To je, između ostalog, bilo vidljivo na ogromnom muralu na jednoj stambenoj zgradi u centru Beograda. Pre nego što je na kraju ipak uklonjen, grafit je očigledno bio pod zaštitom državnih institucija.

Jedan političar iz samog vrha srpske države demonstrativno je došao na to mesto“, piše nemački list.

Kult Mladića, kako se ukazuje u članku, neguje se i u Republici Srpskoj: „Posebno se u tome ističe političar bosanskih Srba Milorad Dodik, koji pokazuje demonstrativnu bliskost kako s ruskim diktatorom Vladimirom Putinom, tako i s američkim pokretom MAGA.“

Reakcije iz Nemačke: Opasno umanjivanje Mladićeve krivice

Reakcije iz Nemačke: Opasno umanjivanje Mladićeve krivice

„Pitanja koja će se narednih dana postavljati u Srbiji delom su sasvim praktične prirode, ali istovremeno imaju veliki politički značaj: gde će Mladić biti sahranjen – i kako?

U najužem krugu porodice ili uz učešće države? Hoće li predstavnici srpske države prisustvovati sahrani ratnog zločinca? To ne bi odaslalo dobru sliku Srbije. Ako prisustvuju, šta će reći? Kako će reagovati opozicioni političari“, postavlja pitanja nemački list.

Mladićeva sahrana, piše on dalje, „bila bi još veće političko pitanje u BiH, gde je počinio svoje stravične zločine.

Mladić je rođen u Kalinoviku na istoku Bosne. Tada je, 1942. godine, Bosna još bila pod okupacijom Njemačke i njenih hrvatskih saveznika. Od završetka rata u Bosni 1995. godine Kalinovik pripada Republici Srpskoj, čije su granice iscrtane krvlju – pre svega krvlju bosanskih muslimana.

Republika Srpska nije suverena država, iako se Milorad Dodik, njen najmoćniji političar, često ponaša kao da jeste. Priznata je samo kao deo Bosne i Hercegovine i unutar njenih granica. Teško je zamisliti da bi Mladić mogao da dobije grob u Bosni“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

I sumira: „Mladić je bio cinični izvršilac politike čije su političke arhitekte bili Karadžić i Milošević. Malo je razloga da se veruje da će njegova smrt dovesti do otvorene rasprave u Srbiji o zločinima počinjenim devedesetih u ime velikosrpske države.“

Delovao „po sovjetskoj vojnoj doktrini“

List Tagescajtung iz Berlina povodom smrti Mladića piše: „Njegova vojska vodila je rat u kojem teritorije nije samo osvajala, nego je sistematski potiskivala i proterivala stanovništvo. Gradovi su bili pod opsadom, sela uništavana, a ljudi progonjeni zbog svoje nesrpske pripadnosti.

Iznad rata stajao je politički projekat koji je podrazumevao što je moguće homogeniju etnički srpsku vlast – najpre na osvojenim područjima u Hrvatskoj, a potom i u Bosni.“

Njegovo delovanje, kako se navodi u članku nemačkog lista, „odgovaralo je sovjetskoj vojnoj doktrini“:

„Koristiti teško naoružanje, uništavati gradove, a zatim tamo slati pešadiju i dobrovoljačke formacije. Njihov zadatak bio........

© Danas