Nisam imao nameru da se u sve to uključujem, želeo sam da gledam svoja posla do kraja života, koji kad se ne petljaš u politiku uglavnom bude duži. Ali kad su one mračne noći tačno pre deset godina „kompletni idioti“ rušili u Savamali, znao sam da je to bila noć umiranja pravne države i da dobro biti neće.

Kao čovek koji živi od advokature ceo život znao sam da to nije par udžerica, već kriminal. Uveren sam da nam je tada između redova poručeno mnogo toga. Morala je biti poslata poruka svima nama: „mi smo vlast i radićemo šta god hoćemo“. Izjave predsednika da bi u sred dana seo u bager i rušio, samo su politička propaganda upućena njegovim biračima. Mogu da zamislim neku baku u okolini Prokuplja, koja od penzije kad kupi lekove i plati račune, nema za hranu, kako brišući suze radosnice krajem svoje marame, drhtavim glasom kaže: tako je sunce moje, samo nam ti gradi Srbiju“. Šta zna baka šta je pravosnažna i izvršna odluka, ona na mestu udžerica vidi moderan neboder. Ne zna baka ni čije je zemljište i da li je ono plaćeno ili poklonjeno investitoru koji sad u tom neboderu prodaje kvadrat između pet i deset hiljada evra, od čega baka nema ništa.

A kad ubiješ pravnu državu, onda kreće i lov na ljude. Borko Stefanović udaren je štanglom u glavu u Kruševcu i prema rečima svedoka sa kojim sam imao prilike da razgovaram, samo je ludom srećom izbegnut fatalan ishod. Tada sam rešio da se priključim protestima „stop krvavim košuljama“. Nisam poznavao Borka, niti sam razmišljao o njegovim političkim stavovima. Za mene je i tada i sada nedopustivo da bilo ko u ovoj zemlji može biti povređen ili ubijen zbog svojih........

© Danas