Odavno sam se oslobodio iluzije da svojim kolumnama mogu da promenim stav bilo koga. Jer u Srbiji prilike su takve da oni koji se sa onim što napišem slažu, to razumeju i bez mog teksta. Ovi drugi pak, niti žele, niti hoće da razmisle o bilo čemu što napišem. Zemlja smo dakle, koja je duboko podeljena. Toliko podeljena da se postavlja jasno pitanje, ima li u našem društvu demokratskog kapaciteta za izbore? Da bi se izbori održali, potreban je bar minimum demokratske atmosfere, koji, bojim se, Srbija u ovom trenutku ne poseduje. Jer, jasno je da izbori kakve je do sada organizovao Vučić, ne bi smanjili tenzije u društvu. A za izbore, onakve kako ih vidi ustav, zakon i pristojan deo planete, ne znam da li imamo snage.

Kako nisam od onih koji potpadaju pod masovnu histeriju koja se širi na društvenim mrežama, pod parolom „on je pao samo mu to još niko nije javio“, te bez pretenzija da uzimam lebac političkim analitičarima, odmah da vam kažem, imam dobru i lošu vest, pa ću je smestiti u jednu rečenicu. Vučić jeste da najnižem procentu podrške biračkog tela od svog dolaska na vlast, ali on još nije pao. Duboke podele u našem društvu oslikava i činjenica da je Vučić najomraženiji, ali i najomiljeniji političar u Srbiji u ovom trenutku. To znači da on ima ogroman broj onih koji su protiv njega, ali još uvek, pojedinačno, predstavlja političara sa najvišim procentom podrške u........

© Danas