Uobičajilo se, ne od skoro, verovatno i čitaoci primećuju, da kad neko pođe u prodavnicu, na pijacu itd. obično kaže „idem da uzmem“. A ako nekom od prisutnih, ili ukućana treba još nešto, on poruči „uzmi i (meni) to i to.“ Po pravilu, mnogi se pohvale kako su upravo „uzeli“ lep ležaj ili komodu…

Često kad to čujem, kao šaljivo dometnem, valjda ste kupili, niste uzeli, ponekad pitam i gde to ima da i sam UZMEM. S druge strane kad mi vesela potomčica poveri da joj je nešto mnogo lepo KUPIO taj i taj, opominjem je da je lepše da kaže da je to DOBILA od toga i toga, ili da joj je taj POKLONIO, darovao. U verovatno uzaludnoj nameri da je blagovremeno udaljavam od manične pomodnosti potrošastva.

Istovremeno, međutim, u sebi podozrevam da ta reč o uzimanju nije puki novosinonim za kupovinu, nego da sleće u upotrebu od raširenijeg nego što se misli (a tek zna!)........

© Danas