Ekonomski recept koji je primenjivala politička stranka Fides na čelu sa Viktorom Orbanom tokom punih 16 godina, toliko je odudarao od preovlađujućih modela u EU da je dobio i poseban naziv – „Orbanomika“.

Fidesove ekonomske mere zasnivale su se na paradoksu „socijalizam za bogate i kapitalizam za siromašne“, jer su najviše koristile ekonomskoj eliti povezanoj s vlašću, sve dok običnim građanima nije prekipelo, piše Biznis i Finansije u poslednjem broju.

Odlazeći premijer Mađarske Viktor Orban doživeo je ubedljivi poraz na parlamentarnim izborima od svog doskorašnjeg saveznika. Peter Mađar, prebeg i vođa opozicione stranke Tisa, odlučio je da „okrene ćurak“ kada je shvatio da u previše oštroj konkurenciji neće uspeti da se progura do vrha u vladajućoj partiji Fides i zvanično je započeo svoju političku karijeru „Orbanovog protivnika“ 2024. godine, uključivši se u izbore za Evropski parlament. Mađar je „progledao“ i rešio da raskrsti sa Orbanovom korupcijom u vreme kada je već bilo sasvim jasno da ekonomska receptura Fidesa gubi tlo pod nogama i sve više se ukopava u živi pesak.

Pred ruševinama svog životnog dela: Šta će biti sa Orbanom i njegovim sistemom?

Pred ruševinama svog životnog dela: Šta će biti sa Orbanom i njegovim sistemom?

Kada je politička partija Fides na čelu sa Viktorom Orbanom osvojila vlast u Mađarskoj 2010. godine, zemlja je bila u dubokoj recesiji usled posledica svetske finansijske krize. Nova vlast je preduzela opsežne fiskalne reforme. Pored promena poreskih stopa na dohodak građana, na dobit preduzeća i PDV, uvela je i posebne sektorske poreze bankama i preduzećima koja su poslovala u delatnostima sa preovlađujućim stranim kapitalom, što je pratilo i preuzimanje imovine od privatnih penzionih fondova.

Suprotno prethodnicima, koji su u periodu 2004-2009. od ukupno 612,2 miliona dolara subvencija za preduzeća skoro 98% dali međunarodnim kompanijama, Fides je nastojao da smanji zavisnost privrede od stranog kapitala. Posledično, udeo stranih direktnih investicija u BDP-u pao je sa 76% u 2009. na 60% u 2022. godini, što je bio najveći pad u regionu.

U periodu od 2011. do 2018. godine, mađarska vlada je više nego udvostručila obim podrške domaćim preduzećima na približno 1,3 milijarde dolara, dok je njihov udeo u raspodeli sredstava povećala deset........

© Danas