Šehida Abdurahmanović iz Srebrenice na istoku Bosne i Hercegovine (BiH) više od 30 godina ne zaboravlja jul 1995.

Rat u toj nekadašnjoj jugoslovenskoj republici, trajao je već tri godine kada je 11. jula 1995, Vojska Republike Srpske (VRS) zauzela Srebrenicu, koja je od 1993. proglašena Sigurnom zonom Ujedinjenih nacija.

U Šehidinom rodnom mestu, gde su bile smeštene desetine hiljada bošnjačkih izbeglica, u samo nekoliko dana ubijeno je više od 8.000 muškaraca i mladića, prethodno odvojenih od porodica.

„Od 1992. do 1995. je bilo teško, ali je taj jul bio kulminacija i nešto najgore što je moglo da nas zadesi“, govori Abdurahmanović u telefonskom razgovoru za BBC na srpskom.

„Ako se osvrnem samo na užu porodicu – sestre su mi ostale bez muževa, jedna je izgubila i 16-godišnje dete, meni je muž ranije ubijen… bojim se da ću nekog da zaboravim“, dodaje.

U Memorijalnom centru u Potočarima, nedaleko od Srebrenice, već godinama 11. jula kolektivno se sahranjuju posmrtni ostaci identifikovanih žrtava i do sada je ukopano više od 7.000 ljudi.

Ove godine sahranjuje se deset žrtava.

Za oko hiljadu se još traga, a među njima je i Šehidin rođeni brat Meho Hasanović.

„Nažalost još nismo došli do njegovih posmrtnih ostataka.

„Ne gubim nadu, ali kako vreme prolazi sve je teže i teže“, kaže ova 70-godišnjakinja.

Bivši komandant Vojske Republike Srpske (VRS) Ratko Mladić osuđen je pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju na doživotni zatvor zbog genocida i zločina protiv čovečnosti tokom rata u BiH 1992-1995.

Sud u Hagu pravosnažno je osudio i bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića na doživotni zatvor 2019. godine.

Osim Karadžiću i Mladiću, u Hagu su izrečene još tri pravosnažne doživotne kazne za genocid u Srebrenici.

Za zločine u Srebrenici, pred međunarodnim i domaćim sudovima osuđeno je približno 50 ljudi i kažnjeno na više od 700 godina zatvora.

Generalna skupština UN-a u Njujorku usvojila je 2024. rezoluciju kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, osuđuje negiranje genocida, kao i veličanje ratnih zločinaca.

Njenom usvajanju se protivio zvanični Beograd, tvrdeći da bi time srpski narod bio proglašen „genocidnim“, dok su rezoluciju u Sarajevu videli kao priliku za nastavak pomirenja.

Međunarodni sud pravde je 2007. doneo presudu da je Srbija odgovorna što nije učinila ništa da spreči genocid u Srebrenici, niti da kazni počinioce.

Pogledajte video o Srebrenici tri decenije kasnije

Porodica Abdurahmanović je pre i tokom rata živela u........

© Danas