Vučić je Dan pobede proslavio u društvu osoba sličnim njemu. Većina njih su neprijatelji demokratije, vladari čvrste ruke, nesmenjivi, autoritarni. Portretna slika učesnika parade u Moskvi ukazuje da deo sveta koji se predstavlja kao „savest čovečanstva koji se bori za tradicionalne vrednosti“ jeste zapravo svet haosa, nasilja, mraka i neslobode.

Zašto se Vučić tamo osećao kao među svojima? Pa zato što on po svojoj prirodi pripada takvoj soju ljudi, takvoj viziji sveta, takvoj viziji budućnosti. Zato je Dan pobede ovog 9. maja bio Dan poraza.

Zašto se slavi 9. maj, ko su pobednici, a ko poraženi, šta je pobeđeno, šta je od pobede preostalo protokom vremena?

Nacizam je bio na unutrašnjem planu totalitarna, a na spoljašnjem planu imperijalna ideologija. Hitler je dolaskom na vlast već posle nekoliko meseci uspeo da obesmisli institucije Vajmarske republike, politički i fizički uništi konkurenciju i da umesto demokratije instalira firer-princip.

Pogonsko gorivo njegove politike bila je borba protiv unutrašnjeg neprijatelja, protiv „novembarskih izdajnika“, protiv jevrejske zavere i levičarskog noža u leđa zbog koga je 1918. godine Nemačka bila bačena na kolena. On je bio rob svoje mesijanske uloge i iluzije o hiljadugodišnjem Rajhu čiji se temelji grade na grobovima izdajnika.

Kada je Nemačku uzdigao na noge, ugledao je stare vidike, stare horizonte, stare ciljeve pangermanskih fanatika koji su granice Rajha crtali od Baltika do Kavkaza. Životni prostor i trka za resursima terali su ga da se sprema za ratni pohod na Istok.

Zašto deo opozicije uslovljava podršku studentima u njihovom zahtevu za izborima?

Prvo je matica morala da obuhvati sve pripadnike germanske nadljudske rase koji su ostavljeni posle zločinačke........

© Danas