Švajcarski fudbal je oduvek bio varijanta neutralnosti. Od kada su Englezi doneli fudbal na Alpe, igra je bila negovana kroz sudaranje različitih stilova. I još važnije, njihovo uklapanje u prostor koji nikada nije bio homogen. 

Da, švajcarski bankari su na sebe preuzeli misionarski teret širenja fudbala ka evropskom jugu. Gamper i bankarska ekipa u Barseloni su izvozili suštinu, umesto stila. Pretenciozno bi bilo tražiti neke kanone forme u državi stešnjenoj između velikih sila. Tamošnji način nije trpeo jedan, već nekoliko uticaja okolnih divova. Zbog toga ne postoji švajcarski stil već samo "način".

Kada pomenete švajcarsku neutralnost, treba znati da je ona nastala iz pragmatizma, umesto kukavičluka. Upravo je takav pristup naterao naciste da odustanu od operacije "Tannebaum", odnosno pokušaja da potčine malog suseda. Problem je bio, kao i kada igrate danas protiv njihove reprezentacije što "Nati" ima plan. U ratu to je rušenje mostova i brana, voda u podnožju planina i vojska i stanovništvo na Alpima. U fudbalu, ta varijanta se pretvara u gustu i organizovanu mrežu zavesa pred golom, izdržljive i otporne bokove.

Doduše, sklon sam da tvrdim da ništa od toga ne bi vredelo da nema mentalitetske stabilnosti. 

Švajcarski tim je kao i država kroz istoriju uspeo da prirodna ograničenja nadoknadi brižljivom pripremom. Neko bi to nazvao administrativnim, birokratskim fudbalom. Korporativno rečeno, to je rešavanje problema koji izaziva jedanaest protivnika. Da, za južne narode zvuči hladno, ali jeste li se ikada zapitali zbog čega Švajcarska nema kompleks od mnogo boljih........

© Sportske