Postoji snažan argument da se istorija igre narugala Škotskoj. 

Fudbal je ovu reprezentaciju učinio fusnotom engleskog fudbala, mada bi neko mogao primetiti da Tartan Bojsi i kao primedba na dnu strane zaslužuju da budu odštampani masnim slovima. 

Ne samo zbog prve fudbalske utakmice za koju je bilo potrebno dvoje već i činjenice da je prva ozbiljna ideja o igri nastala severno od Hadrijanovog zida. 

Škoti, ne Englezi, prvi su otkrili da lopta ide brže od čoveka. Za sam fudbal to je otkriće ravno vatri ili točku. Zato je Škotska sa pravom ponosna na svoj fudbalski identitet. Oni jesu manji partner u državi (jedan deo njih nevoljno) ali gurati ih na margine, istorijske ili fudbalske, je non sequitur.

Teorija pasa, odnosno dodavanja u prostor je originalno škotska.

Severno od Njukasla će vam se kleti da bolje razumeju igru od "jebenih Engleza". Imaju i džak dokaza, najveći je da su vodeći britanski menadžeri redom bili Škoti, ne samo Ser Aleks koji vam prvo padne na pamet. Engleske fudbalske dinastije, recimo Liverpulova, na prestolu imaju likove sa obala Klajda, iz mutnih, prljavih glazgovskih predgrađa.

"Tamo, ako nisi dovoljno hrabar da nađeš nešto za jelo, završićeš na meniju" govorio je Fergi, aludirajući na način da preživiš, životni hendikep ili protivničkog štopera, svejedno.

Upravo zbog odnosa uzimanja-davanja u škotskom fudbalu postoji trajan osećaj ukraćenosti. Jednostavno, fudbalu su dali više nego što su dobili. Što  opet, nije ugasilo plamen, niti ih učinilo ogorčenima, mada su često plaćali ceh tome što  odbijaju da se menjaju.

Škoti nikada nisu........

© Sportske