Diktator je uveliko započeo predizbornu kampanju pre najave izbora, nezakonito, prostački, populistički, bezidejno, parazitirajući na stalno isti način izmišljanim neprijateljima, kako već jedino zna. Jedina relativna novost je porodica, njegova porodica, sveta porodica, koja je po njegovom novom retoričkom uvrnuću simbol svake srpske porodice. Tako su u prošlosti porodicu izmišljali mnogi vladari, i nikad nije ispalo dobro, ni po svetu porodicu, ni po vladara. Ne, napad na porodicu diktatora nije napad na sve porodice, bake i deke i dečicu, to je specifičan, personalizovan i direktan napad na likove na koje je diktator javno ukazao i dao im poseban značaj. Time im je ukinuo zaštitu, uistinu slabašnu, koju može dati striktno ograničavanje pominjanja i pojavljivanja u javnosti. Sama porodica ničim nije opravdala status svetosti, naprotiv, i time se dodatno izložila napadima. Ukratko, dvostruka je krivica, njegova i njihova, i posledice moraju snositi sami. Isticanje porodice najgluplja je propagandna akcija koju je dosad izmislila slaboumna PR ekipa, ako je uopšte ima. Šatra-mantra, Baja, tipovi sa nularicama i pištoljima pod majicama, nesrećne bebe koje pod nos guraju zajedno sa pogačama, prasićima na ražnju i rakijom, jednosložne parole, akustički pandemonijum, Goca i drugi izmećari, sve se posle događaja može sažeti u spontano pitanje: „Jesi li se, Aco, dobro naždr’o i nalio?“ Ako i ostali jesu, uspeh na izborima je osiguran.

Kakva bi mogla biti sveta porodica, kada bi bilo bilo kakve artikulisane zamisli o tome? Osnovni problem je u tome što se nekakvoj mogućnoj parahrišćanskoj zamisli protivi najjači vizualno-verbalni imaginarij diktature, a to je pornografija. Zamisao o porodici jednostavno ne ide u svakodnevicu natrpanu likovima plastelinki. Mnoge od njih i govore, i to je beskonačna traka gluposti, stereotipa, banalnosti, mutavosti. Pa onda još afere, kriminal, pokvarenost, niskost, i........

© Peščanik