Tokom još jedne prisilne posete, dete do diktatora pokazivalo je sve znake pospanosti: zevalo je, privijalo se majci, dremalo, kenjkalo… a on, pošto je izbalavio dete poljupcima (bez pitanja majke), rukovao se u fabrici mesa bez rukavica, vređao Martu Kos i izgovorio dosad najveću količinu nepovezanih gluposti, ostvario je najubedljiviju simboličku sliku trenutka. Narod u komi, i diktator sistema koji je ohlokratija, vladavina ološa, ali i populistički totalitarizam. Njegova logoreja proizvela je toliko srbo-trampizama u samo jednom prepodnevu, da komatozno stanje, slika pospanog deteta jedino može da dočara izborno telo. A zaključio je:

– Da je seks u prizemlju plodniji, jer se po soliterima, što su viši, sve manje dece rađa.

– Da mora da izbegne Novi Sad i Mladićevu sahranu po svaku cenu.

– Da se nije uplašio, nego misli drugačije.

– Da je za ratare najvažnije da mogu brzo vozom do Budimpešte.

– Da je za decu najvažniji fudbal, tačnije za koji klub navijaju.

– Da je za pozorište zaista suviše da bude u devetoj fazi gradnje, ako nacionalni stadion ne mora.

– Da ništa ne razume koju to muziku deca slušaju.

– Da su za goste/turiste najvažniji sadržaji, kao što je recimo........

© Peščanik