Posredne reference neizbežno su Nikolaj Ostrovski, Želimir Žilnik sa istoimenim filmom iz 1988, i Karel Čapek sa svojim neologizmom robot. Reč je o humanoidnom robotu.

Razvoj humanoidnih robota predstavlja jednu od najuzbudljivijih tehnoloških pojava našeg vremena. Dok su nekada bili isključivo deo naučne fantastike i vizija budućnosti, danas se humanoidni roboti sve češće pojavljuju u fabrikama, istraživačkim centrima i eksperimentalnim radnim okruženjima. Njihova pojava otvara brojna pitanja: čemu oni danas služe, kakvu će ulogu imati u budućnosti i kako će promeniti ljudsko društvo?

Osnovna karakteristika humanoidnih robota jeste da su građeni po uzoru na ljudsko telo. Imaju dve noge, dve ruke i sposobnost kretanja u prostorima koji su prvobitno projektovani za ljude. Upravo zato njihova najveća prednost nije u sličnosti sa čovekom kao takvom, već u mogućnosti da koriste postojeću infrastrukturu bez potrebe za velikim prilagođavanjima. Mogu da prolaze kroz vrata, penju se uz stepenice, koriste alatke i rade u okruženjima u kojima već rade ljudi.

Danas se humanoidni roboti najčešće razvijaju za potrebe industrije i logistike. U velikim fabrikama i skladištima oni mogu da preuzmu monotone, fizički zahtevne ili opasne poslove. Prenošenje tereta, sortiranje robe i rad u nepovoljnim uslovima samo su neki od zadataka za koje se očekuje da će ih roboti obavljati efikasnije i bez rizika po ljudsko zdravlje. Osim toga, humanoidni roboti mogu biti od velike koristi u situacijama koje predstavljaju opasnost za čoveka, kao što su nuklearne havarije, požari, rudarske nesreće ili posledice prirodnih katastrofa. Posebno zanimljiva oblast njihove primene jeste istraživanje svemira. Naučnici već dugo razmatraju mogućnost da humanoidni roboti obavljaju opasne........

© Peščanik