Aktuelna politička vlast u Republici Srbiji nikada nije bila za suštinske promene u pravosudnom i političkom sistemu, iako su njen sadašnji, a i prethodni lider, još 2006. kao članovi Srpske radikalne stranke glasali za donošenje Ustava koji takve promene podrazumeva. Oni su svoju navodno evropsku, demokratsku i progresivnu fasadu pokazivali spolja kad god bi im to bilo potrebno radi podrške i pomoći EU, dok je u unutrašnjoj politici A. Vučić sve vreme sprovodio apsolutni politički monopol jedne partije i jednog čoveka. Ustav je sve vreme na snazi, ali se ne primenjuje.

Zato je Aleksandru Vučiću i SNS bilo neophodno da sebi potčine celokupnu izvršno-političku javnu vlast, medije, ali i pravosuđe. Godinama je to činjeno imenovanjima podobnih funkcionera koji se nisu mešali u svoj posao. Odavno je bilo vreme da se pravosuđe oslobodi funkcionera poput Zagorke Dolovac koja u Republičkom/Vrhovnom javnom tužilaštvu stoluje punih 18 godina, ali i drugih. I to ne zato da bi namesto njih došli još gori, poput Nenada Stefanovića. Nažalost, i danas se o tome ko sme i treba da konkuriše za mesto predsednika Vrhovnog suda odlučuje na Andrićevom vencu, a onda se to samo formalno sprovodi kroz Visoki savet sudstva.

Razgradnja države zasnovane na Ustavu i zakonu počela je davno, ali se njena terminalna faza i ogoljena neodgovornost za bilo koju korupcionašku i kriminalnu aferu, najupečatljivije pokazala pre i nakon parlamentarnih i lokalnih izbora 2023. i 2024. godine, kao i posle pada nadstrešnice renovirane Železničke stanice u Novom Sadu koja je ubila........

© Peščanik