Već dve godine traje rat Srpske napredne stranke protiv zvanične i nezavisne kulture u Republici Srbiji. Taj odnos se intenzivirao tokom letnje kampanje naprednjaka za izbore koji još uvek nisu raspisani. Kulturni model koji dominira ispostavlja se kao niz šatorskih terevenki, na kojima ministri i ministarke pevaju svom vođi grandovske budnice. Sve češće i „Marširala Vučićeva garda!“ Kuda ona zapravo maršira, kada je kultura u pitanju?

Za 22 meseca od pada nadstrešnice, SNS je sproveo devastaciju kulture kakva se ne pamti. Odnosno, možda bi se situacija mogla uporediti sa stanjem u okupiranim ratnim zonama na teritoriji Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Kosova, koje su Milošević, Dobrica Ćosić i Vojislav Šešelj (a sa njima i Aleksandar Vučić) zvali SAO – odnosno srpskim autonomnim oblastima. Vučić je u martu prošle godine jednu takvu oblast najpre osnovao oko Andrićevog venca. U međuvremenu, kultura Ćacilenda postala je dominantna u čitavoj državi. Ministarstvo kulture ju je podržalo ukidanjem finansiranja svemu ostalom.

Dakle, ono što je bilo karakteristično za SAO tokom ratnih devedesetih – volovi na ražnju, šatori, pijanke, kokarde, maltretiranje žena i dece, prebijanje muškaraca, deportacije, paljenja kuća i automobila, gostovanja narodnih „umetnika“ sa Pinka, RTS-a i iz UKS-a – to je danas tipično za onaj model kulture koji radikali najavljuju u svojoj kampanji. Nedostaju još samo streljanja i obeležavanje nepodobnih belim trakama, što je bila praksa miloševićevsko-šešeljevskih okupacionih snaga u istočnoj Bosni. U tom kraljevstvu igre,........

© Peščanik