Na XVII REKOM Forumu, održanom 12. i 13. decembra 2025. godine u Zagrebu, jedan od najživljih panela bio je posvećen studentskim protestima u Srbiji i pitanju da li oni mogu prevazići nasleđene identitetske narative iz ratova devedesetih.

Protesti su, kako je u uvodu panela istakao moderator, profesor Pravnog fakulteta u Zagrebu Aleksandar Maršavelski, nastali kao reakcija na korupciju, nasilje i autoritarnost, a ne na etničke ili identitetske teme. Međutim, tokom protesta pojavljuju se i grafiti poput „Nema predaje“, „Ne damo Kosovo“ i „Aco Šiptare“, što pokazuje koliko su narativi prošlosti i dalje prisutni u društvu.

Studenti su govorili o ograničenjima protesta, o nacionalističkim porukama koje se pojavljuju na ulici, o ratnim veteranima koji ih ponekad štite od policije, o odnosu prema Evropskoj uniji, ali i o sopstvenim dilemama u vezi sa prošlošću.

Kapacitet protesta za transformativne promene

Većina studenata smatra da studentski protesti nemaju kapacitet da promene dominantne narative o prošlosti. Fokus protesta je pre svega na obnovi institucija i demokratskih procedura.

Mila Pajić, studentkinja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (u egzilu), smatra da studentski protesti nemaju transformativnu moć u pogledu tranzicione pravde, pomirenja sa prošlošću, pa čak ni u pogledu podizanja svesti. Kako kaže, protesti nisu nastali iz potrebe da se otvori pitanje ratova. „Ovaj protest nije nastao zbog prošlosti. On je nastao zbog sadašnjosti – zbog nasilja, zbog korupcije, zbog toga kako ova država funkcioniše.“

Istovremeno je ukazala da učesnici protesta izgovaraju i parole koje pozivaju na solidarnost i drugačiji odnos među ljudima. Na protestima se čuju poruke o solidarnosti, zajedništvu i međuetničkoj saradnji, kao i poruke da se društvo više ne sme deliti i da se zločini iz prošlosti ne smeju ponoviti. „Ali sve ostaje na nivou tih parola.“

Pajić upozorava i da nedostatak znanja o ratovima devedesetih predstavlja ozbiljan problem za generaciju koja danas ulazi u politiku. Govoreći o nedavnoj medijskoj polemici o takozvanom „sarajevskom safariju“, istakla je da je ta tema pokrenula razgovor o opsadi Sarajeva među mladima, o čemu se ranije vrlo malo znalo. Međutim, upozorila je i na opasnost politizacije takvih optužbi. Ako bi se, kaže, pokazalo da optužba nije tačna, postoji rizik da ljudi počnu da dovode u pitanje i druge, već utvrđene činjenice o ratovima devedesetih.

Sličan stav izneo je i Branislav Đorđević, student Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (u........

© Peščanik