Izbori za Kneset će se izgleda održati krajem oktobra, ali se već sada poruka Benjamina Netanjahua i većine desničarskih partija može sažeti u par reči: narod je ostao sam. U stvari je dovoljna jedna reč: Masada.

Do 28. februara, odnosno do izraelskog napada na Iran, činilo se da će Netanjahu ići na izbore sa sasvim suprotnom porukom, onom o apsolutnoj pobedi. To je priča o tome kako ga vojska i Šabak nisu probudili 7. oktobra 2023. kada je Hamas napao Izrael (delimično zato što su ga Šikma Bresler i kaplanisti1 uspavali) ali je pod njegovim vođstvom Izrael ustao iz pepela, razbio iransku osovinu zla koja se protezala od Gaze, preko Bejruta do Teherana i stvorio novi Bliski istok. Slom iranskog režima u saradnji sa najvećom silom na svetu je trebalo da potvrdi proces čudesnog preporoda Izraela.

Netanjahuovi koalicioni partneri su bili sigurni kupci ove poruke, ali svaki od njih ju je tumačio na svoj način. Za Becalela Smotriča je ubrzano širenje naselja i ispostava, uz slabljenje Palestinske uprave i dovođenje palestinske ekonomije na ivicu kolapsa, bilo važna prekretnica na putu ka njegovom cilju: da Palestince dovede do samo dva izbora – života u aparthejdu ili izgnanstva. Za Ben Gvira je to bio i ostao slom i gušenje arapske zajednice u Izraelu. Rezultat je bio munjevit uspon kriminalnih organizacija i porast broja ubistava pripadnika arapske zajednice.

Fašistička desnica nije jedini kupac Netanjahuove teze o „novom Bliskom istoku“. Profesor Jagil Levi je u Haaretzu citirao članak koji su objavili dvojica vojnih zvaničnika u martu ove godine, na vrhuncu rata protiv Irana, u kome su Izrael definisali kao „kralja džungle“, regionalnu silu koja oblikuje okolinu na aktivan i kontinuiran način, bez određivanja suverenih granica. Drugim rečima, vojska pod zapovedništvom Ejala Zamira ne koristi mesijanski rečnik Becalela Smotriča ili Netanjahuov jezik ličnog žrtvovanja velikog spasioca, ali u stvarnosti sprovodi njihove ciljeve.

Kraj rata u Iranu je otvorio duboke pukotine u ovom pristupu, pa Netanjahu i njegova koalicija imaju sve veće probleme da prodaju javnosti ovu političku robu pred izbore. Ne samo što iranski režim nije slomljen, već se čini da je regionalna mapa čitavog Bliskog istoka poprimila oblik koji je dijametralno suprotan težnjama Netanjahua i izraelske vojske. U borbi za hegemoniju na Bliskom istoku može se reći da je Izrael ispao iz igre, a da je Iran ušao u nju. To se posebno vidi u vezi koju je Iran ostvario između sporazuma sa Sjedinjenim Državama i kraja rata, posebno u vezi sa otvaranjem i zatvaranjem Ormuskog moreuza. Sporazum između Teherana i Vašingtona, prema kome će Veće sastavljeno od predstavnika Irana, Pakistana, Katara i Amerike nadgledati primirje u Libanu i izraelsko povlačenje u Izraelu se s pravom doživljava kao poniženje i kraj odnosa ekskluzivne bliskosti između Izraela i Sjedinjenih Država. Predsednik Tramp sada ima nove prijatelje na Bliskom istoku, a među njima je i Iran.

Memorandum o razumevanju........

© Peščanik