Ušli smo u finale, i radujemo se, a znamo kakva nas hajde da ipak kažemo utakmica čeka: naš sportski rival prijavio je trideset igrača, na zeleni tepih će istrčati četrnaestorica u koje trener ima najviše poverenja, mi smo smerno i blagovremeno podsetili Kuću fudbala da bi oba tima trebalo da imaju po jedanaest kako se to kaže startera, protiv toga nisu ustali ni Tramp, ni Infantino, uopšte, u sportu se otmenim smatra svaki privid ravnopravnosti (iako sam, verujem, naučno dokazao da je upravo takmičarski sport poprište večne asimetričnosti i svekolike neujednačenosti koja je majka sportske nepravde!); u odbranu ove unapred najavljene brojčane nadmoći hrabro je i hiperinteligentno stao Stamatije Čajetinski, koji je uoči izbora u unutrašnjosti zadivio javnost aksiomom da vladar može svoje stanovništvo premeštati po vlastitom nahođenju, da podanici u koje ima poverenja živuju par nedelja u mestima gde će biti izbori, i kad vladar tu pobedi, volj im da ostanu u svom novom, priručnom i prividnom zavičaju, volj im da se vrate u stari kraj, volj im da se........

© Peščanik