Ide novim putem autobus kabriolet. To je mobilni vidikovac za posmatranje okoline i dalje dokle pogled dopire. I za naročito uživanje zapovednika među slugama. Na spratu omnibusa kome je odsečen krov, sede stvorenja iz elite i dive se svojim delima.

Na počasnom mestu je onaj koji je sve stvorio: fabrike, puteve, zločinačko nasilje i svoje saputnike. Blagi povetarac mu prolazi kroz kosu, dok ptice lete okolo, a poljsko cveće krasi livade pokraj puta. Tačno kao u osmoškolskoj literaturi počivše Mire Marković, majke pastoralnog kiča. Ljudi u ukletom autobusu već su viđeni u njenom posmrtnom snu. Tvorac je zagledan u budućnost, rukom pokazuje negde daleko i još dalje i planira šta bi tamo moglo da nastane i da nestane.

Pola reda iza njega sedi Mali Siniša, bez dobrih razloga prećutan u novoj srpskoj istoriji. Bez njega bi se možda sve odvijalo drugačije. On je veliki majstor iza scene i na sceni. Suslov Srbije, čuvar smrtonosnih tajni i mag koji stvara sve ni iz čega. Onaj koji razume kako i odakle nastaju i gde nestaju naši i tuđi novci. Ne odgovara nikome za svoje čarobne podvige, naročito ne onome koji vlada bez........

© Peščanik