Mnogi proroci se već bave raspletom u danu posle izbornog dana. Takva predviđanja, ma kakva bila, uglavnom su nepouzdana jer su ovdašnje drame originalne. Ništa poznato im ne prethodi niti im nepoznato sledi. Dan posle može biti da sadašnji despot sedi na prestolu od mačeva, ili da negde, radi ispiranja svoje infektivne ličnosti koristi onaj sapun na koji je ukazala Ana Brnabić. Pod stražom, recimo.

Neće biti silovanja, ta zavodljiva erotska fantazija A. B. dolazi samo kao upozorenje o tome šta će sve učiniti grupa razbojnika na vlasti da tu vlast ne izgubi. To bi bila poruka koja pouzdanom pokazuje procenu Sofije Mandić: izbori ne mogu da budu regularni, ma ko da ih dobije. Za obe strane to je pitanje opstanka na slobodi.

Ako sve ostane isto, džaba smo verovali u sebe. Poješće nas masovna depresija i osećaj nepodnošljive klaustrofobije. Primerak na čelu naše tragedije je omrznut do granica koje je teško nadmašiti. Njemu tako gadnom nedostupno je saznanje da nije voljen. Duga i tragična je istorija pristajanja na takvo nešto, uz fantastične opite surove prirode i opšte nebudnosti koje su nečastivog dovele do neograničene moći.

Videli smo ko je taj, nikako naše mlake pobune nisu bile u rangu njegove........

© Peščanik