Dve paralelne čelične ograde, visoke šest metara, okružuju grad. Put između njih omogućava naoružanim patrolama da se kreću. Video i termalne kamere barijere. Detektori buke vrebaju ispod zemlje. Dronovi lete iznad. Sve je povezano sa sistemima veštačke inteligencije kao što je Foldout, koji omogućava „detekciju kroz lišće i rastinje“, i Roborder (takozvani „autonomni roj heterogenih robota za nadzor granice“). Desetine čamaca patroliraju obalom. Dobro došli u Seutu, jednu od dve španske enklave u Maroku, čija je granica hermetički zatvorena kako bi se zaustavili migranti koji očajnički žele da uđu u Evropu. „Svaki pedalj je blokiran, primenjena je svaka zamisliva tehnologija“, kaže antropolog Ruben Anderson.

Pa ipak, krajem prošlog meseca više od 60.000 migranata probilo je granicu, iako se većina vratila u roku od jednog dana. Najmanje 100 ljudi je poginulo. Kako je tako neprobojna granica mogla biti probijena? Tako što, ma koliko tehnologija bila sofisticirana, ona može da funkcioniše samo unutar određenih društvenih i političkih okolnosti.

Masovni prelazak granice, zapaža Lorenco Gabrieli, istraživač migracija u Seuti, bio bi „nemoguć… da Maroko nije imao udela u tome“. Maroko je možda omogućio ovaj proboj iz osvete zbog sve bližih odnosa Španije i Alžira, sa kojim Maroko ima zategnute odnose. To ne bi bio prvi put da Rabat koristi migraciju kao sredstvo političkog pritiska. Oko 8.000 migranata je 2021. godine ušlo u Seutu tokom nekoliko dana, nakon što je Rabat ublažio kontrolu granice usred diplomatskog spora izazvanog odlukom Madrida da Brahimu Galiju dozvoli bolničko........

© Peščanik