Kaže mi prijatelj, nije ovo kampanja za tebe. Nisi ti reprezentativan za ciljnu grupu, to jest za adresate poruka studenata i druge opozicije. Zvuči mi prijatelj kao da zna šta govori. Jer, ja, recimo, nemam pojma. I kao takav, neznalica dakle, mislim da je svaka medijska kampanja, pa tako i ova što je gledamo iz dana u dan na medijima, gotovo pa čisti višak. Što se mene tiče, važno je samo obilaziti mesta i javljati se ljudima (jeste, upravo ono šta rade studenti), pokazati im da ste tu i da mogu da računaju na vas.

Jer, razmišljam ja, ko je do sad ostao uz Vučića, biće takav i 25. oktobra. Ko odavno ili odnedavno ne glasa za njega ili nikada uopšte nije ni bio njegov pristalica, sigurno se sad neće predomisliti. Nema se šta novo reći ni pokazati, a da bude bitno. Važno je samo osloboditi se kriminalnog režima na čelu s Vučićem. Programi, kandidati… sve je to nebitno. Ko se od kandidata sa opozicionih lista pojavi na medijima treba da ponavlja samo jedno – 25. oktobra glasajte za slobodu, a to znači protiv Vučića.

Tako je jednostavno, barem meni, možda i zato što ja ništa ne znam. A imao sam priliku da učim. I verovao sam da sam naučio. U izbornoj kampanji ne jure se nove pristalice. U izbornoj kampanji nije fokus na pristalicama protivnika (u našem slučaju: neprijatelja); ako se tako radi, samo se uzaludno troše oskudni i zato dragoceni resursi. U izbornoj kampanji, kao i na sam dan izbora, treba identifikovati naše pristalice i motivisati ih da izađu i glasaju, odnosno izvesti ih da glasaju. Samo je to važno.

Na dan izbora nijedan naš glas ne sme ostati kod kuće. Svi, ali baš svi što bi glasali za nas moraju izaći na svoja izborna mesta i glasati. A naši su svi koji su protiv ovog režima. Njih treba registrovati i na dan izbora se potruditi da svako od njih ponaosob da svoj glas za zajedničku stvar, to jest za svoje oslobođenje i za oslobođenje Srbije. Tako je, patetično zvuči, ali na to smo spali. Sve druge opcije, mimo patetike, odavno smo potrošili. Sad nam je ostalo da apelujemo na slobodarstvo i goli instinkt za preživljavanje.

Ali, šta ja znam, je l da – zato me prijatelj i opominje i kaže da se ja ne računam. Jer, ja ću sigurno izaći na izbore i glasati protiv. Kao što i hoću. Pun nade, pitam ga, dobro, ko se onda računa. Razmišljam, možda su me pogrešno učili: mi što znamo šta ćemo na dan izbora........

© Peščanik