Nemamo mi mnogo boljih pisaca od Borislava Pekića. Ako ćemo pravo, nemamo u stvari nijednog boljeg od njega. Nije ovo ni provokacija, ni smela izjava u skliskom polju književnih vrednosti. To je činjenica. Na stranu sad što je veliki Pekić nagrade dobijao za svoja najmanje uspela dela: recimo, NIN-ovu nagradu za roman „Hodočašće Arsenija Njegovana“ (1970), za koji bi se pre moglo reći da je preko svake mere razvučena anegdota ili vic, a ne zaista roman. Nije bila previše dobra ni njegova „1999“ (1984), a i ona ponela nagradu (ako se ne varam, za sf) Lazar Komarčić.

Naravno, trebalo bi sad reći ko smo to „mi“ i sa kim ga i kako poredimo kada kažemo da je Pekić najbolji. Za mnoge, koji bi se možda i sporili oko toga da li je najbolji, tu pak nema nikakve sumnje – „mi“ smo Srbi, a pisci sa kojim bi Pekića trebalo porediti pripadaju – čemu drugom, nego – srpskoj književnosti. Eh, moja perspektiva je ipak nešto šira, pa bi književnost bila – jugoslovenska. A „mi“, opet, možemo da budemo šta god hoćemo. U toj (neko bi rekao, izmišljenoj) književnosti onda, Pekić – što se mene tiče – mirno stoji rame uz rame s, recimo, Krležom.

Ali, ne tiču nas se ovde, u stvari, ni estetska ni književnoistorijska pitanja i prepucavanja, niti ćemo o Pekiću uopšte. Evo šta me zanima: ko je šarao po Pekićevom spomeniku u centru grada? I zašto? Ako se složimo da su mogli da šaraju samo kreteni, opet ostaje otvoreno pitanje: zašto? I pitanje povezano s njim: zašto baš sada? Ako sudimo po sklonostima ka žvrljanju, moglo bi se pretpostaviti da su oni što su probali da u – valjda – belo ofarbaju Pekića, isti oni kreteni koji po zidovima „crtaju“ Mladića i ispisuju – „kad se vojska…“

Ne znamo zasigurno da li je tako, ali ako jeste, onda su Pekića opoganili kreteni bliski ovim vlastima. Sećamo se, policija je čuvala zid s „portretom“ Mladića; pod policijskom zaštitom iznova se ispisivalo netom prekrečeno „kad se vojska…“ A opet, spomenik Pekiću je relativno brzo umiven, očišćen. Da li sam ja onda izveo pogrešan zaključak, ili je samo stvar u tome da je Pekić prekrupan zalogaj čak i za ovu nihilističku vlast i njene sitne siledžije? Iako su požurili da to srede, meni se ipak čini da ne grešim, pa ću nastaviti dalje.

Ali, pre nego što nastavim, još samo jedna digresija, jedan, nazovimo ga tako,........

© Peščanik